У суботу, 22. фебруара, православни хришћани широм Србије обележиће прве овогодишње задушнице – зимске. Овај дан има посебан значај у народној и црквеној традицији, јер је посвећен молитвама за покојне и сећању на оне који више нису са нама.
Дан молитве и сећања: Зашто су задушнице важне?
Православна црква је установила посебне дане када се верници окупљају како би се помолили за душе својих преминулих предака, рођака и пријатеља. Задушнице су увек у суботу, јер је управо тај дан у црквеном календару посвећен сећању на упокојене. Верује се да молитва живих може донети утеху душама преминулих и приближити их царству небеском.
Како се обележавају задушнице?
На задушнице се у храмовима служи заупокојена литургија, након које се одржава парастос, где свештеници именом помињу покојне. Верници доносе у цркву:
Кувано жито – симбол вечног живота и васкрсења
Црно вино – означава Божје милосрђе које брише грехе
Свеће – симбол Христове светлости која обасјава душе преминулих
Списак имена покојника – како би их свештеник поменуо у молитви
Скроман прилог – као чин милостиње за покој душа
Након богослужења, породице одлазе на гробља, где уређују гробове, пале свеће и упућују молитве за своје покојне. Они који нису у могућности да посете гробове својих најмилијих могу присуствовати молитви у цркви, где свештеник може одслужити помен за душе упокојених.
Духовна милостиња – заборављена традиција
Поред традиционалног паљења свећа и приношења жита, један од лепих обичаја који се данас ретко практикује јесте духовна милостиња. Поклањање духовних књига онима који не могу да их приуште, или црквеним библиотекама, сматра се посебним даром за покојне. На тај начин, сећање на преминуле остаје трајно записано у молитвама оних који ће те књиге читати.
Молитва за упокојене
У духу сећања на преминуле, верници на задушнице изговарају следећу молитву:
**„Помени, Господе, оче и браћу, мајке и сестре наше,
уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,
и све упокојене у побоз̌ности и вери,
и опрости им свако сагрешење,
хотимично и нехотимично,
што сагрешише речју, делом или мишљу.
Усели их у места светла,
у места свежине, у места одмора,
одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,
где гледање Лица Твога
весели све од века свете Твоје.
Даруј им Царство Твоје
и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,
и наслађивање у Твом бесконачном
и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење
и покој уснулих слугу Твојих,
Христе, Боже наш,
и Теби славу узносимо
са беспочетним Твојим Оцем
и Пресветим, и Благим,
и животворним Твојим Духом,
сада и увек и у векове векова. Амин.“**
Задушнице – време за преиспитивање и захвалност
Зимске задушнице нису само дан туге, већ и дан наде, јер подсећају да смрт није крај, већ прелазак у вечност. Обележавањем ових дана, православни верници не само да се сећају својих најмилијих, већ и потврђују веру у Христово обећање васкрсења и вечног живота.
24седам.рс
