Последња недеља до Васкрса је недеље строгих уздржавања и поста. Због тога је важно да знате који су то православни обичаји који вас већ од сутра чекају.
Страсни понедељак
Овим даном почиње седма недеља поста, која се назива велика или страсна недеља. По црквеном предању, назив велика, ова седмица је добила због тога што је у овој недељи Исус Христос учинио велика дела. Исус је уништио смрт, победио грех и скинуо проклетство са људског рода, чиме му је отворио пут ка рају.
Назив „страсна“, ова недеља је добила јер су у овим данима појачане молитве, бдења, као и пост. Интересантно је да овај назив потиче још из тога што се, према народном предању, у источној Србији и Лесковачкој котлини у овој недељи, супружници суздржавају од брачних обавеза. На Kосову постоји назив и страшна недеља, јер се фарбају ускршња јаја од којих се прво зове страшник. Оно је значајно, јер по народном веровању, може да одагна страх и разбије градоносне облаке.
Ова недеља је радна. У њој се врше велике припреме за највећи празник, Васкрс, када се ништа не ради.
Ова недеља има и назив “завалита”, како је називају у југоисточној Србији. На овај дан се строго постило, што је значило да се једном у току дана окуси нешто сасвим мало попут воде или кафе. Ове недеље је и стока била изложена посту. Kарактеристично за ове дане је и то што се више не чује песма као у цветној недељи нити се играју кола. Разлог је Исусово страдање, које ће се десити на Велики петак. У овим данима, се из истог разлога, људи посебно посвећују добрим делима.
Велика среда
Ово је последњи, пуни, радни дан у недељи. Било је забрањено да жене шију, баш као и у цветној недељи. Такође су људи настојали да на овај дан стоку добро обезбеде храном, како би се у предстојећим данима посветили празничним обичајима. У Неготинској крајини чупао се буријан (биљка) за који се веровало да има магијску моћ и да штити од вештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примену и у народој медицини. Понегде се и на велику среду фарбају ускршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.
Велики четвртак
Овај дан је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сејања бостана. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млеко. На овај дан, жене су одлазиле на реку где су палиле свеће, које су причвршћивале на малим даскама, и пуштале их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.
Велики петак
На овај дан, према јеванђељу, десило се велико страдање Исуса Христа. Ово страдање се назива још и искупнина, јер је Исус тиме искупио људске грехе. Велики петак се још назива и “петак страдања”, а подразумева најстрожији пост.
На овај дан, и данас, фарбамо васкршња јаја, али постоји и низ обичајних радњи. Један од обичаја, у Лесковачкој котлини, је да се сточној храни дода црвено јаје, како би стока напредовала. У неким крајевима, на овај дан се иде у лов на ракове, док се негде лове зечеви за чију се крв сматра да има делотворну моћ код нероткиња. У банатским селима био је обичај да се у црквама чува Христов гроб. Углавном су то радили мушкарци који су завршили војску, а смењивали су се све до Васкрса.
Велика субота
И на овај дан се понегде фарбају јаја. Иначе, велика субота се у околини Лесковца назива још и дугачка субота, јер опомиње на на дуге Исусове муке на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини, овај дан, на који се јаја фарбају у црвено, се назива још и црвена субота. Разолг лежи у веровању, да су јаја, у тренутку Исусовог васкрснућа, постала црвена. Зато се ова боја највише и користи при осликавању. На велику суботу се меси ускршњак, обредни колач, који се кити босиљком и утиснутим словом. Овај колач је украшаван и јајима од којих се једно бело ставља у средину, а њима се, на Васкрс, деца међусобно дарују.
Васкрс
Васкрс се сматра највећим од свих празника. Према јеванђељу, Исус је издахнуо на Велики петак, разапет на крсту. Са крста у гробницу пренели су га његови тајни ученици Јосиф и Никодим, који су измолили дозволу од Пилата. На Васкрсу почива и сва основа хришћанске вере и нада свих живих у васкрснуће. Начин утврђивања ускршњег датума установљен је у Никеји 325. године. Цар Kонстантин је сазвао први васељенски сабор на које је осудио све оне хришћане који славе Васкрс у време празновања јеврејског празника Пасхе. Разлог је био тај што по јеврејском рачуњану Пасхе, могу да буду и два Ускрса у години. Тако је донето правило да се Васкрс слави у прву недељу (дан), после првог пуног месеца који уследи након пролећне равнодневице. Православна црква је остала верна оваквом рачунању празника, док је католичанство одлучило да одступи од овог правила у XВИ веку.
Постоји низ веровања и обичаја на овај дан, који укључују ускршња јаја, а везани су за напредак, здравље и успех. Главни обичај у свим крајевим јесте туцање јајима (разбијање) које има, пре свега, такмичарски дух, јер ко победи узима јаје пораженог. После седам недеља поста, обичај је да деца започну мрс јајетом. Постоји још један обичај везан за најмлађе, а то је да се деца ујутру прво протрљају по лицу црквеним црвеним јајетом, како би била здрава и румена.
Такође се веровало да је добро да на овај дан укућани обнове одећу и обућу. Понегде се прво бојено јаје назива чувар, па је оно и чувано целе године. Негде се ово јаје зове чуваркућа, негде измамак (фарбано је уз бајање), негде перешке. Углавном су представљала заштиту од болести и градоносних облака. Веровало се да ово прво бојено јаје, може да опстане три године ида буде „свеже“. У народу је јаје симбол плодности и живота, тако да и данас постоји обичај да се оно васкршње, закопа у мравињак како би домаћинство било напредно. У неким крајевим су мрвљене љуске јајета како се вештице не би у њима преводиле преко реке.
Васкрс је тродневна светковина, која поред недеље обухвата понедељак и уторак. На сам дан овог “празника над празницима”, обичај је да своје пријатеље и породицу поздравите са “Христос васкрсе”, на шта вам они одговарају “Ваистину васкрсе”!
