Male zarade, materijalna odricanja i slaba uključenost u tržište rada – to su tri kriterijuma koje statistika obuhvata jednim brojem, a koji u Nemačkoj pogađa milione ljudi.
Broj stanovnika Nemačke koji žive u riziku od siromaštva i društvene isključenosti i dalje ostaje visok.
Kako je u sredu saopštio Savezni zavod za statistiku, prvi podaci istraživanja Jedinstvene Statistike EU o primanjima i životnim uslovima (EU-SILC) pokazuju da je prošle godine 17,7 miliona Nemaca bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Reč je o 21,2 odsto ukupnog stanovništva.
Taj broj je u odosu na 2022. ostao gotovo nepromenjen.
Neka osoba se u Evropskoj uniji smatra ugroženom siromaštvom ili društvenom isključenosću ako je ispunjen barem jedan od tri kriterijuma.
Kriterijumi su da su njihova primanja ispod granice siromaštva, da im je domaćinstvo pogođeno ozbiljnim materijalnim i socijalnim odricanjima ili da žive u domaćinstvu sa jako malom uključenošću u tržište rada.
Statističari za svaki od ta tri kriterijuma mogu da utvrde postotak.
Tako je siromaštvom 2023. bio ugrožen približno svaki sedmi stanovnik Nemačke, to je 14,3 odsto ili oko 12 miliona ljudi. U 2022. udeo je iznosio 14,8 odsto.
Znatna materijalna i socijalna odričanja moralo je da podnese oko 6,9 odsto populacije ili 5,7 miliona ljudi. Postotak je godinu dana ranije iznoosio 6,2 odsto.
I konačno, u domaćinstvu sa jako malom zaposslenošću živelo je 9,8 odsto Nemaca mlađih od 65 godina, odnosno 6,2 miliona ljudi. Godinu ranije bilo ih je takođe 9,8 odsto.
u Nemačkoj je siromaštvom ugrožena osoba ako su njena primanja manja od 60 odsto prosečne zarade.
Kod samaca, taj iznos je ako zarađuju manje od 1.310 evra mesečno. Za dvoje odraslih sa dvoje dece prag je iznosio 2.751 evro.
Materijalnim i društvenim odricanjem se smatra situacija kada nekom fali novac da plati kiriju, kredit ili hipoteku, da ne može da priušti odmor od sedam dana, zameni stari nameštaj ili jednom nedeljno sa porodicom ili prijateljima izađe na jelo ili piće.
Na kraju, niska zaposlenost postoji kada, na primer, u nekom dvočlanom domaćinstvu jedna osoba uopšte ne radi, a druga je radila samo četiri meseca godišnje.
Stručnjak za izučavanje siromaštva Kristof Butervege (Christoph Butterwegge) misli da je od svih tih brojeva ipak najbolji indikator onaj o zaradama. Ujedno je uveren da podatak da taj broj nije porastao navodi na pogrešan put.
„Zbog porasta cena ljudi su se našli pod pritiskom, čak i ako prema ovoj definiciji nisu ugroženi siromaštvom“, kaže Butervege.
Slična je i kritika ekonomistkinje Irene Beker (Becker). Cene su, prema njenim rečima, jače porasle od praga siromaštva daleko, zbog čega sa skepsom gleda na pouzdanost brojeve.
„Koliko ljudi moraju da se uzdržavaju, to se iz ove statistike ne vidi. A ljudima je naprosto bilo gore“, rekla je Bekerova.
