Меда ове године неће бити пуно због климатских промена, мање пчела и што пчелари не увећавају број кошница због нелојалне конкуренције, која се огледа у увозу фалсификованог меда знатно јефтинијег у односу на цену правог мед на домаћем тржишту.
Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) др Родољуб Живадиновић казао је за Дневник да су чланови пчеларских удружења лане изврцали 3.028 тона меда, а да ћемо ове године бити мање меда због лошег времена. – Нећемо имати багремовог меда, а биће липовог и сунцокретовог меда. Очекујуемо солидне приносе липовог меда на Фрушкој гори, упркос томе што је било мало пчела на испаши, док се за сунцокретову пашу може рећи да ће бити просечна, додуше не у свим регионима.
Живадиновић је казао да се пчеларство у протекле две-три године не развија, јер пчелари чекају да држава реши проблем око увоза фалсификованог меда, који обара цену домаћег правог меда и пчеларе доводи у губитке.
– Тражимо да Министарство пољопривреде покрене иницијативу да се фалсификовање меда прогласи кривичним делом и уведу високе казне. С друге стране, договорили смо се са Министарством да се у списак опреме за пчеларство које субвенционише уврсти опрема за обраду и маркетинг меда, пошто на конкурсу Министарства привреде пчелари нису могли да учествују због законске регулативе.
106 евра треба уложити у једно пчелиње друштво
Наишли смо на разумевање и предстоје нам разговри о повећању субвенције по кошници посебним додатком за опрашивање пчелама у износу од додатних 1.000 динара од наредне године, по узору на ЕУ, где се Европски пчеларски савез изборио за увођење такве врсте субвенција.
Корисне одредбе мађарског Закона о озелењавању
Набрајући шта би све требало чинити да би се домаће пчеларство развијало, председник СПОС Живадиновић је истакао да је потребно убрзати примену Закона о средствима за заштиту биља, како би се што пре завршиле обуке пољопривредника и покренула контрола сузбијања продаје пестицида на црном тржишту. – У наше законодавство треба уврстити одредбе мађарског Закона о озелењавању, који није донет због пчелара већ због побољшања квалитета земљишта и подизања приноса и хранљивих материја (пострна сетва ).То побољшава квалитет пчела које улазе у зиму и обезбеђује додатне пчелиње паше уништене интензивном пољопривредном производњом.
Како је навео Живадиновић, напоре које улаже СПОС и надлежно миниостарство да би се пчеларство унаредило су потребни због трошкови годишњих улагања у једно пчелиње друштво, која расту из године у годину, износе 114,81 евро, односно 106 евра када се од ове суме одбије субенција 1.000 динара по кошници – 8,5 евра. – У рачуну трошкова пошли смо да је просечни принос меда по кошници 32 килограма, премда је знатно нижи из године у годину због климе, пошто су услови пчеларења све лошији, приноси мањи, а трошкови виши.Рачунали смо минималне трошкове, да се кошнице селе једним камионом, мада 99 одсто пчелара их сели са два камиона по 50 кошница, па су издаци селидбе дупло већи, јер се селе изнајмљеним камионима.
Нису урачунати ни трошкови малопродаје и маркетинга, евентуалне крађе које су све чешће, осигуравање производње… Није урачунат ни рад пчелара, који ће се остварити кроз евентуални приход и биће представљен као нето плата. Пошто је укупни принос меда по кошници 32 килограма, када се сума улагања подели са приносом, цена коштања килограма меда на једном пчелињаку износи 3,59 евра, али је знатно виша, јер су приноси знатно нижи.
ДНЕВНИК
БОНУС ВИДЕО:
