Светска метеоролошка организација (WМО) потврдила је данас да је 2024. година била најтоплија икад забележена, са температуром од око 1,55 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа. Последњих 10 година (2015-2024) је 10 најтоплијих година забележених од када се врше мерења, наведено је у саопштењу WМО.
Како је наведено, претпоставља се да смо сведочили првој календарској години са глобалном средњом температуром од више од 1,5°Ц изнад просека 1850-1900. За постизање консолидоване глобалне процене WМО користи се шест међународних скупова података. Како се наводи, 2024. године забележене су изузетне температуре површине копна и мора и топлота океана.
Дугорочни температурни циљ Париског споразума још није изгубљен, али је у великој опасности, поручују из Светске метеоролошке организације. Светска метеоролошка организација (WМО) потврдила је да је 2024. година најтоплија до сада забележена, на основу шест међународних скупова података док су последњих десет година биле међу десет најтоплијих, у изванредном низу рекордних температура.
Глобална просечна температура била је 1,55 °Ц са маргином несигурности од ± 0,13 °Ц изнад просека 1850-1900 према консолидованој анализи WМО шест скупова података. То значи да смо управо сведочили првој календарској години са глобалном средњом температуром од више од 1,5°Ц изнад просека 1850-1900.
“Најновија процена Светске метеоролошке организације (WМО) је јасна: глобално загријавање је чврста чињеница”, рекао је генерални-секретар УН Антонио Гутереш. Додао је да прелазак границе од 1,5 степени у појединачним годинама не значи да је дугорочни циљ постигнут већ да то значи да се морамо још јаче борити да бисмо се вратили на прави пут.
“Рекордне температуре 2024. захтевају хитне климатске мере већ у 2025. години”, рекао је он. Додао је да још увек има времена да се избегне најгора климатска катастрофа, али лидери морају да делују – сада.
Светска метеоролошка организација (WМО) пружа процену температуре на основу више извора података како би омогућила међународно праћење климе и пружила поуздане информације неопходне за процес преговора о климатским променама УН.
Подаци се прикупљају од Европског центра за средњорочне временске прогнозе (ЕЦМWФ), Јапанске метеоролошке агенције, НАСА-е, Националне управе за океане и атмосферу САД-а (НОАА), британске Метеоролошке канцеларије у сарадњи са Климатским истраживачким центром на Универзитету у Источној Англији (ХадЦРУТ) и Беркелеy Еартх.
“Климатска историја се одвија пред нашим очима. Нисмо имали само једну или две рекордне године, већ цели низ од десет година. То су пратиле катастрофалне и екстремне временске прилике, пораст нивоа мора и топљење леда, све подстакнуто рекордним нивоима емисије гасова са ефектима стаклене баште узроковане људским активностима”, рекла је генерална секретарка WМО Селест Сауло.
Додала је да је важно нагласити да једна појединачна година са просечним растом од више од 1,5°Ц за годину не значи да нисмо успели да испунимо дугорочне циљеве Париског споразума у погледу температуре, који се мере деценијама, а не појединачним годинама.
“Међутим, неопходно је признати да сваки удео загревања од једног степена има значај. Без обзира да ли је на нивоу испод или изнад 1,5°Ц загревања, свако додатно повећање глобалног загријавања повећава утицај на наше животе, економије и нашу планету”, рекла је Сауло. Објављивање свих шест скупова података о температурама било је координирано међу институцијама како би се нагласиле ванредни услови којима смо сведочили током 2024. године.
Тањуг
