Одсуство које запослена жена почиње да користи непосредно пре порођаја и које траје укупно 12 месеци (за треће и свако наредно дете 24 месеца) најчешће се једним именом назива породиљско, пише Инфостуд.
Закон о раду одређује дужину трајања овог одсуства и ко има право да га користи. Такође, ово одсуство дели на два дела. Први део се назива породиљско одсуство јер је везан за сам порођај и опоравак од истог. Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја.
Ко има право на накнаду за породиљско одсуство?
Запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства. Дакле, други део одсуства везан је за негу детета и почиње од момента када се наврше три месеца од порођаја, и с обзиром на ову чињеницу, може да га користи и отац детета уместо мајке.
Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новорођено дете траје укупно две године.
Док је право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, право које остварују запослени код физичких и правних лица, остале категорије радно ангажованих остварују право на остале накнаде по основу рођења и неге детета.
Родитељ, односно усвојилац, хранитељ или старатељ детета млађег од пет година, коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености у развоју, има право да по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета користи и одсуство са рада ради посебне неге детета.
Основни услови за остваривање права
Ступањем на снагу новог закона право на накнаду зараде имају право две категорије.
Прва категорија остварује право на накнаду зараде/плате и односи се на запослене код послодавца. Другу категорију чини право на остале накнаде које остварује мајка која је у периоду од 18 месеци пре рођења детета остваривала приходе:
– а у моменту рођења детета је незапослена и није остварила право на новчану накнаду по основу незапослености,
– по основу самосталног обављања делатности,
– као носилац породичног пољопривредног газдинства,
– по основу уговора о обављању привремених и повремених послова, уговора о делу, ауторског уговора, као и уговора о правима и обавезама директора ван радног односа.
Битна разлика између запослених код правних и физичких лица с једне стране, и свих осталих носилаца права на накнаду зараде друге стране, састоји се у томе што породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета код запослених мајки траје две године за треће и свако наредно новорођено дете, док за све мајке које остварују право на остале накнаде по основу рођења и неге детета (које су у претходном периоду биле предузетнице, ангажоване по уговору о делу и остале) одсуство са рада траје 365 дана како за прво и друго, тако и за свако наредно дете.
Од докумената за отварање породиљског боловања потребно је:
извештај о привременој спречености за рад – дознака коју издаје гинеколог
фотокопија извода из матичне књиге рођених за сву децу
фотокопија оверене здравствене књижице
Како се наводи на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, жена по отпочињању породиљског одсуства подноси захтев за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, у Служби дечије заштите у месту пребивалишта и уз захтев прилаже решење послодавца о оствареном праву на одсуство у складу са Законом о раду, дознаку о отпочињању породиљског одсуства , као и фотокопију дознаке о првом коришћењу „трудничког боловања“ (уколико га је користила) и фотокопију картице текућег рачуна.
Овако се обрачунава висина накнаде за породиљско
Висина накнаде за породиљско одсуство се обрачунава на основу месечне основице која се добија тако што се збир свих зарада за последњих 18 месеци, пре престанка рада због трудноће,подели бројем 18 без обзира да ли постоје евидентиране основице за свих 18 месеци.
Ово законско решење практично значи да исплата накнаде плате током трудничког боловања не улази у основицу, само приходи остварени у 18 месеци пре отварања трудничког боловања. Конкретно, уколико запослена започне са боловањем због компликација у вези са одржавањем трудноће нпр. у четвртом месецу трудноће, за утврђивање основице узимају се приходи остварени пре тог месеца, а накнада зараде коју ће уплаћивати послодавац, односно Фонд за здравство, од четвртог месеца па до краја трудноће, неће улазити у основицу. Ова промена је позитивна за породиљу која је имала примања свих 18 месеци које претходе месецу у коме је престала да ради, јер је у том периоду могла да оствари топли оброк, стимулацију, бонусе, што су примања која не може да оствари током трудничког боловања, пише Инфостуд.
Месечна основица накнаде зараде не може бити већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева.
Месечна основица накнаде зараде, односно накнаде плате представља, као што је наведено, бруто обрачунску вредност (рачунају се и минули рад, топли оброк, стимулација, бонус и други додаци). Пун месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства (дакле не и за време одсутва са рада ради неге детета), не може бити мањи од минималне зараде утврђене на дан подношења захтева, ако је код надлежног органа евидентирано најмање шест најнижих основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде.
Према наведеном, уместо да се за месеце у којима нема зараде узима 50 одсто просечне месечне зараде, сада се за те месеце узима податак од 0 динара. Ово конкретно значи да иако трудница пре престанка рада због трудноће није у свих 18 месеци који претходе месецу престанка рада остварила примања, збир свих примања се у сваком случају дели са 18 и тако се добија месечни износ накнаде (нпр имала је девет плата, оне се саберу и поделе са 18 и тако се добије месечни износ накнаде).
Утврђивање месечне основице накнаде зараде односно накнаде плате, врши надлежни орган јединице локалне самоуправе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, односно плате а који су евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, на дан подношења захтева за остваривање права. Ово значајно олакшава поступак и породиљама и послодавцима, јер више није неопходно да се прикупља обимна документација којом се доказивала висина зараде у претходном периоду који је улазио у основицу.
Колико траје породиљско одсуство?
Када је у питању дужина трајања породиљског боловања, оно може трајати највише три месеца, почевши од датума порођаја. Та три месеца чине месец дана пред порођај и два месеца након истог. Боловање је везано за порођај и за опоравак, преноси тмцонсултинг.цо.рс.
Одсуство са рада ради неге детета траје преосталих девет месеци. Надовезује се на породиљско одсуство и у континуитету наставља, без обавезе подношења додатне документације. Дакле, тек када истекне породиљско одсуство наставља се право на одсуство са рада ради неге детета. Оно траје остатку периода док не истекне 365 дана, од почетка отварања породиљског одсуства.
Дакле, породиљско одсуство и одсуство ради неге детета заједно трају укупно годину дана (за прво, друго дете). За треће, четврто и свако наредно дете 24 месеца.
Када почиње исплата породиљског?
Првих 30 дана трудничког боловања послодавац исплаћује накнаду, док након тога, ако трудница има минимум 12 месеци радног стажа, обавеза прелази на Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО).
Министарство нето износ накнаде зараде уплаћује на рачун корисника, а пореза и доприноса на законом прописан начин.
По уношењу решења у Информациони систем исплата се врши до краја текућег месеца за претходни месец.
Процес подношења захтева за породиљско одсуство
О праву за породиљско одсуство се прво одлучује привременим решењем у трајању од три месеца, а потом се доноси решење за цео период трајања права. Привремено решење се доноси из разлога што у моменту отварања породиљског одсуства дете још није рођено, а и нема свих података о основицама на које су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање по основу зараде.
Ко подноси захтев за исплату зараде породиљи, где се подноси и да ли труднице/породиље отварају посебан – наменски рачун за то? Да ли може да се деси кашњење и када породиље могу да очекују прву плату?
О захтеву за исплату зараде породиљи се одлучује у роковима прописаним Законом о општем управном поступку, наводи се на сајту Министарства.
Право на накнаду зараде можете остварити када почне Ваше породиљско одсуство. Захтев подносите у општини у којој живите и не морате га поднети лично. Захтев и списак документације коју подносите уз захтев можете наћи ОВДЕ.
О поднетом захтеву за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета одлучује се у року од 30, односно 60 дана од дана подношења захтева.
Решењем о праву на одсуство са рада, односно на накнаду зараде утврђена је дужина трајања права. До промене у овим решењима долази само ако је наступила нека од чињеница која је од утицаја на остваривање права (нпр. престанак радног односа због престанка рада послодавца, смрт корисника, смрт детета и слично).
Маме предузетнице
Обрачун накнаде врши се на основу основице на коју су плаћани доприноси за 18 месеци пре отварања породиљског боловања. Месечна основица накнаде зараде се добија када се збир ових основица подели са 18, а месечни износ који се исплаћује добија се дељењем месечне основице са коефицијентом 1,5.
Накнада предузетницама се исплаћује од дана рођења детета, па се у пракси показало практичније да породиљско боловање отворите пар дана пред сам порођај, будући да вам у супротном тај последњи месец у коме нећете имати уплаћене порезе и доприносе улази у просек и рачуна се као нула. Обрачун накнаде врши општинска управа на основу информација о уплаћеним доприносима код Централног регистра обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева.
За разлику од жена у радном односу, за маме предузетнице није прописан загарантовани износ минималне зараде коју ће примати као накнаду, већ у односу на изложену формулу, овај износ може бити изузетно низак и неповољан за предузетницу. С друге стране, максимални износ накнаде је прописан и за маме предузетнице, те оне не могу примати више од 5 просечних зарада у Републици Србији, без обзира на то колики износ пореза и доприноса су претходно уплаћивале, наводи се на сајту отворенавратаправосудја.рс.
За разлику од жена запослених код другог физичког или правног лица, којима се доприноси уплаћују без прекида, предузетницама се док су на породиљском одсуству не уплаћују порези и доприноси. Другим речима, накнада која се исплаћује јесте нето накнада, те самим тим не тече ни стаж осигурања. На овај начин, предузетнице су ускраћене за годину дана радног стажа, осим уколико се не одлуче да саме плаћају порез и доприносе из накнаде коју примају.
Шта радити ако је захтев одбијен?
Ако је захтев за накнаду породиљског одсуства одбијен, важно је прво разјаснити разлоге одбијања и предузети следеће кораке:
Прочитајте објашњење у одлуци која је донета, како бисте схватили зашто је захтев одбијен. Најчешћи разлози могу укључивати:
Непотпуна документација (нпр. недостатак медицинског уверења, потврде о радном стажу, или уплате доприноса).
Непоштовање законских услова, као што су минимални број дана стажа или неиспуњавање других административних услова.
Грешке у попуњавању пријаве или неслагање података.
Контактирати надлежну институцију: Ако нисте сигурни у разлог одбијања или сматрате да је дошло до грешке, обратите се институцији која је донела одлуку (најчешће Завод за здравствено осигурање или надлежна филијала ПИО фонда). Они могу пружити додатне информације и објаснити шта је тачно био разлог одбијања.
Поново подношење захтева: Ако сте исправили све несугласице, можете поново поднети захтев за накнаду, уз додатну документацију или коректне информације.
Право на жалбу: Ако сматрате да је одлука неправедна, имате право да уложите жалбу. Овај поступак је прописан законом и можете се обратити надлежном органу (нпр. Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) са захтевом за поновно разматрање случаја.
