Српска Нова година обележава се 14. јануара, а оно што би сви Срби требало да знају јесу обичаји који овај празник чине тако посебним. Поред свечане трпезе и укусне хране, важно је да православну Нову годину дочекате у друштву најближих и у веселој атмосфери.
Међутим, обичај који се највише поштује јесте одлазак у цркву и молитва за срећну и берићетну годину, као и за здравље, љубав и слогу најближих. У вече 13. јануара обичај је да се укућани окупе око свечаније трпезе, а тачно у поноћ сви присутни се љубе и честитају једни другима.
Првог дана нове године, ручак се служи раније, а старински обичај је био да се једе глава од божићног печења. Обично се за ручак на Мали Божић пече неки лепши комад меса и служи свечанији обед.
Црква испраћа стару и дочекује нову годину не уобичајеним слављима, већ на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича, подсећајући да се у бројним црквеним домовима организују дочеци Нове године.
У духовном смислу, Нова година постоји онда када неко, од оних који живе у небризи, почну да брину за своје спасење.
Пошто је Нова година, почетак свих дана у години, то би у тај дан требало да човек преиспита себе и своја дела, како би првог дана у Новој години кренуо и новим путем који води у Царство Божије. У тај дан човек би требало да сабере своје мисли, али мисли достојне хришћанства, које би могле да управљају свим његовим делима током целе године. Суштина поменуте промене састоји се у томе да човек, од тога тренутка, живи за Бога и ближњега свога, а не више само за себе као раније.
