Трајање стажа осигурања се уопште не рачуна на овај начин већ на основу података о стажу за који су плаћени доприноси. Наравно, датуми почетка и престанка рада су веома важни и значајни за одређивање периода осигурања. Ипак, трајање периода осигурања и трајање стажа осигурања у том периоду могу значајно да се разликују. Стаж осигурања може да буде и краћи, али и дужи од периода у коме је навршен.
Наравно, у већини случајева ова два периода карактерише једнако трајање, међутим, управо ситуације које не могу да се сврстају у већину су оне које могу да направе проблем када се цени дан испуњења услова за пензију.
Једна врста стажа који се рачуна са увећаним трајањем је такозвани бенефицирани стаж. Ова врста стажа омогућава осигураницима који раде на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима да наврше дужи стаж од календарског трајања рада.
Али, овог пута нам је предмет интересовања она друга ситуација – када је стаж краћи од календарског периода. Управо овакве ситуације неретко изненаде грађане када одлуче да иду у пензију. Они опрезнији нешто раније прегледају податке које је за њих Фонд ПИО регистровао у матичној евиденцији и тада уоче и трајања стажа која се не слажу са њиховим очекивањима. У случају радног односа обично је проблем узрокован (не)поступањем послодавца. Било да је у питању неодговарајућа уплата доприноса или неодговарајућа пријава о трајању стажа, могуће је да у појединим годинама стаж буде краћи од очекиваног, календарског. У тим ситуацијама осигуранику преостаје једино да контактира послодавца и затражи да се неодговарајући подаци коригују. У случају да се овакви пропусти уоче у поступку доношења решења о пензији, онда се те корекције траже по службеној дужности од стране овлашћених радника Фонда. Наравно, увек је боље да радник послодавца макар упозна са проблемом раније, јер у случају да је конкретан стаж услов за пензију поступак може значајно да се одужи, а у случају да је корекција из било ког разлога немогућа – и да доведе до одбијања захтева за пензију.
Будуће пензионере ипак најчешће збуњују неки релативно „модерни” видови радног ангажовања.
Рад ван радног односа, односно привремени и повремени послови и уговор о делу, уведени су у систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања 2003. године. Пре тадашњих измена закона за овакав рад нису се плаћали доприноси за ПИО па навршење стажа није ни било могуће. Чак и о овој чињеници треба водити рачуна, јер поједини осигураници не знају за законске измене и очекују стаж по овом основу и пре 2003. године. Такве ситуације су ипак ретке пошто је и овај вид радног ангажовања био релативно неуобичајен пре 20 и више година.
У међувремену, промене на тржишту радне снаге, повећање броја приватних и интернационалних послодаваца утицали су и на начине радног ангажовања. Рад ван радног односа постао је далеко заступљенији, а у неким областима и најчешћи вид ангажовања радника. Специфичности овог типа запослења су веома значајне, па због тога постоје и разлике у начину одређивања трајања стажа.
Привремени и повремени послови су слични „класичном” радном односу. Слични у смислу да се и за осигуранике који раде по овом основу предаје познати М-4 образац за сваку календарску годину у ком се наводи трајање стажа. Разлике су веће у погледу права које радник има – нема годишњег одмора, плаћеног прековременог рада, плаћеног боловања итд. У погледу трајања стажа, уговор о привременим и повременим пословима радницима омогућава да наврше онолико стажа осигурања колико дана су заправо радили. Дакле, колико је дана радник заправо радио у току године, толико ће и стажа осигурања имати.
При томе, Закон о раду ограничава трајање уговора о привременим и повременим пословима на највише 120 радних дана у току једне календарске године. То је трајање које приближно одговара ангажовању радника на шест календарских месеци, ако се не ради викендима и празницима. Постоје различита тумачења овог ограничења у смислу да ли се по истеку једног уговора може одмах закључити други са истим послодавцем за исте или различите послове, али то не утиче на начин обрачуна трајања стажа. Ипак, за радника који обавља привремене и повремене послове провера стажа је донекле лакша. Kада провери своје податке у матичној евиденцији, увек може да види тачно колико у којој години има стажа у месецима и данима. Ову могућност једино нема за текућу годину.
Уговор о делу ипак изазива веће забуне и то на различите начине. Пре свега, када послодавци уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, пријава коју сачињавају садржи само податке о исплаћеној новчаној накнади и износу плаћеног доприноса. Трајање стажа није део пријаве М-УН која се предаје за уговор о делу. Из тог разлога, радник који је обављао ове послове не може једноставно да прегледа регистроване податке и да тако сазна колико стажа има. Да би се стаж обрачунао, лице које је радило по овом основу треба од Фонда ПИО да затражи упис стажа. Тада се пријаве М-УН које се односе на исту годину сабирају и формира се пријава М-4УН која садржи и податак о трајању стажа. Ово нас доводи до друге ситуације која може да изазове забуну, указује Глас осигураника.
Уговори о делу по својој природи могу да буду веома различити и специфични.
На пример, ликовни уметник може да буде ангажован по уговору да ослика неку просторију или музичар да одржи концерт. Накнада која по овом основу може да се исплати може да буде изузетно висока и да буде довољна да „покрије” целу календарску годину, иако је фактичко ангажовање трајало само један или неколико дана. Да би се одредило трајање стажа веома је значајан начин на који је послодавац пријавио ангажовано лице на осигурање. Уколико је пријава временски ограничена, стаж може да траје најдуже толико колико је ангажовање, према пријави, трајало. Уколико је уплата доприноса нижа од најниже основице за тај период, онда се трајање сразмерно скраћује.
Међутим, уколико уговор о делу није временски ограничен, онда стаж може да траје и далеко дуже него што је рад фактички трајао.
На пример, послодавац може да ангажује неко лице да по потреби у неколико календарских година одржи стручна предавања. За свако предавање исплати том лицу накнаду која је релативно висока. Уколико је збир накнада у једној години виши од најниже годишње основице – стаж осигурања у календарској години може да траје и свих 12 месеци, иако је то лице одржало само неколико предавања. У складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, стаж осигурања по основу уговора о делу сразмерно се утврђује тако што се износ уговорене накнаде дели најнижом основицом која важи у време уплате доприноса. Дакле, за разлику од уговора о привременим и повременим пословима, код којих стаж по правилу траје краће од календарског трајања уговора, код уговора о делу је ситуација врло често супротна и за радника повољнија.
У сваком случају, савет за све грађане који планирају одлазак у пензију је да провере своје податке о стажу како не би погрешно проценили датум када испуњавају услове. Ово посебно важи за оне који су радили на привременим и повременим пословима или по уговору о делу.
Најважнији савет је – држите се података који за вас постоје у матичној евиденцији, а не датума почетка и краја уговора.
