Скоро трећина планете доживела је лане катастрофалну сушу која је трајала најмање три месеца без престанка, док је осамдесетих година прошлог века само на пет одсто копна наше планете регистрован овако екстремни период, пренео је Би-Би-Си податке из студије Lancet Countdown on Health and Climate Change.
Научници под термином екстремна суша подразумевају дуготрајан период без падавина или с минималним количинама кише, уз повећан ниво испаравања из земљишта.
Климатске промене, које су последњих деценија све присутније у разним крајевима планете, мењају глобалне обрасце падавина. Одређени региони постају „склонији” суши, а таква је ситуација с пределима Јужне Америке, Блиског истока и јужне Африке. Суша озбиљно угрожава притоке Амазона и комплетну област кроз коју протиче ова велика река, као и флору и фауну у њој. Опстанак дрвећа у овој регији доведен је у питање, наводи се у поменутој студији, уз подсећање да дрвеће има улогу у подстицању формирања кишних облака.
И док поменуте области немају довољно падавина, баш као и делови Шпаније у којој се последњих година уводе рестрикције воде због непрестаних суша, у појединим крајевима планете муку муче с екстремним падавинама које се понављају из године у годину. Тако је, према поменутој студији, у последњој деценији на 61 одсто територије Земље забележена учесталост драстичних падавина, што је далеко више него у другој половини 20. века. Научници указују на везу између суше и екстремних падавина, за које верују да су директна последица климатских промена.
„Врућине утичу на повећано испаравање воде из земље што периоде када нема кише чини још сушнијим. Али климатске промене такође мењају обрасце падавина. Како се океани загревају, више воде испарава у ваздух, који се још више загрева, што значи да се у њему задржава још више влаге. Када се та влага креће преко копна или конвергира у олују, то доводи до интензивније кише”, наводе истраживачи.
Према подацима наведеним у истраживању које је пренео Би-Би-Си, само прошле године више од 150 милиона људи било је изложено последицама суше, које су се пре свега одразиле у недостатку хране. Број страдалих од топлотног удара 2023. увећан је за чак 167 процената у односу на последњу деценију прошлог века.
Суша је допринела ширењу разних заразних болести у деловима планете у којима никада раније нису забележене – попут вируса Западног Нила, денга грознице, маларије, наведено је у студији.
