Стрмоглави пад производње настао је деведесетих у време ратова, санкција и хиперинфлације. Из године у годину након промена двехиљадите производња је смањивана премда су давања државе била све већа из године у годину.
Иако у производњи свиња постоји много изазова, Србија би могла да предузме низ корака како би ревитализовала ту производњу. Да повећа субвенције и подршку малим произвођачима – праведнија и већа финансијска подршка малим средњим фармерима могла би да осигура њихову одрживост. Да смањи зависност од увоза сточне хране. Улагање у производњу домаће сточне хране могло би значајно да смањи трошкове узгоја свиња.
Важно је развијати мере биосигурности. Едукација пољопривредника и улагање у мере биосигурности могле би да смање ризике од болести попут афричке куге свиња. Требало би боље организовати откуп и прераду. Развој кооператива и улагање у модерне прерађивачке погоне могли би да помогну произвођачима да добију боље услове на тржишту.
Ваљало би промовисати домаће производе. Улагање у маркетинг и брендирање српског свињског меса на домаћем и страном тржишту могло би да повећа потражњу за домаћим производима и на крају, али не мање важно, требало би боље осмислити и повећати подршку извозу. Србија би могла да искористи своје природне ресурсе и традицију како би повећала извоз свињског меса на тржишта која немају строге трговинске баријере.
