Јунска тропска клима, без иједне капи кише, оставила је озбиљне последице на примарне пољопривредне културе у Србији — кукуруз, соју и сунцокрет. Иако су падавине које су недавно захватиле поједине регионе добродошле, стручњаци упозоравају да ће њихов ефекат зависити од више фактора — типа хибрида, особина земљишта и примене агротехничких мера.
На терену се могу уочити бројне разлике од парцеле до парцеле, али оно што је заједничко свим ратарским културама јесте ниска висина биљака, као и жућење доњих листова — на појединим њивама листови су већ и потпуно суви.
Према речима др Горана Бекавца из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, део кукуруза јесте страдао, али још није све изгубљено. У наредне две до три недеље знаће се колико је текући кишни талас утицао на опоравак ове житарице.
– Кукуруз који је касније сејан сада је у генеративној фази, па му је киша стигла у правом тренутку. Иако му тропска клима није пријала, ноћи нису биле тропске, што је донекле ублажило штету. Међутим, кукуруз је углавном низак, на неким њивама променио је боју, листови су уврнути, што указује да се биљка борила са екстремним температурама – наводи др Бекавац.
Ситуација са сојом је знатно неповољнија. Како оцењује др Војин Ђукић из истог института, уљарица се неће опоравити ни у случају да предстојећи период буде повољнији по временским условима.
– Тропски талас је трајао предуго, што ће се одразити на приносе у жетви. Просечни приноси се не могу очекивати. Киша може помоћи једино соји која је сејана касније, крајем априла и почетком маја. На пољима где је соја сејана раније, доњи листови су пожутели, махуне су одбачене, а биљка је остала ниска — свега 20 до 30 центиметара, уместо очекиваних 50 до 70 – упозорава Ђукић.
Сунцокрет, као култура која релативно добро подноси сушу, такође није остао поштеђен. Иако се на појединим површинама добро развио, у целини се не може рећи да изгледа добро. На више локација је већ прецветао, док је на другим парцелама — где је био пресејаван због лоших априлских услова — тек почео да цвета, што му омогућава да искористи овонедељне падавине.
– Сунцокрет је углавном низак, и то није добро ни сада, а неће бити ни касније ако остане те висине – указује др Владимир Миклич из новосадског Института. Он додаје да изглед усева највише зависи од тога да ли су ратари применили комплетне агротехничке мере.
Према подацима Републичког завода за статистику, у овој сезони кукуруз је засејан на нешто више од 960.000 хектара, сунцокрет на око 242.000 хектара, а соја на приближно 206.000 хектара. У односу на прошлу годину, под кукурузом је 2,7% мање површина, сунцокретом 2,5%, а сојом чак 5,8% мање.
Питање које сада највише интересује ратаре јесте – да ли ће јулске падавине спасити оно што је од усева остало?
БОНУС ВИДЕО:
