У МАЈУ КРЕЋУ РАДОВИ НА НОВОЈ БРЗОЈ САОБРАЋАЈНИЦИ "ВОЖД КАРАЂОРЂЕ" Током ове године очекује се још важних путних инфраструктурних пројеката, а ево и којих

Link kopiran u privremenu memoriju!

Министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је да је у 2025. изграђено 73,4 км ауто-путева и брзих саобраћајница.

Министарка је најавила да ће ове године бити завршено још 134 км и завршена два путна коридора, да ће бити настављен упис бесправних објеката, за које је до сада стигло више од пола милиона пријава, као и да ћемо у 2026. по први пут добити Просторни план Србије.

Министарка Софронијевић је рекла да се очекује да ове године, у априлу или мају, крену и први радови на изградњи брзе саобраћајнице “Вожд Карађорђе”, која треба да повеже Сопот, Младеновац, Лазаревац, Аранђеловац, Тополу, Рачу, Лапово, Велику Плану, Свилајнац, Деспотовац и Бор.

Софронијевићева каже да би најкасније у мају требало да буде пуштен у саобраћај брзи воз од Београда до Будимпеште, а очекује да ове године крену и радови на градњи брзе пруге од Београда до Ниша, на првој деоници Сталаћ – Ђунис.

Такође, у оквиру припрема за одржавање специјализоване изложбе Експо 2027 најкасније до децембра 2026. биће завршена изградња пруге Земун поље – Аеродром Никола Тесла – Национални стадион.

Када је реч о градњи аутопутева и брзих саобраћајница, министарка каже да је до 2013. године, дакле за око 65 година, у Србији направљено укупно 596 километара, а да је само у периоду од 2013. до краја 2025. године изграђено 622,7 километара.

Моравски коридор

Говорећи о радовима на Моравском коридору, министарка је подсетила да је током децембра 2025. пуштена у саобраћај деоница Врњачка Бања – Врба чија је дужине 14 километара.

Укупна дужина овог коридора је 112,7 километара. Остало је још 40 километара да се уради на две деонице. Прво ће бити пуштена деоница од Прељине до Адрана. То је неких 28 км, а потом и деоница од Врбе до Адрана, преосталих 12 км. Деоница Врба – Адрани ће бити пуштена у саобраћај до краја септембра 2026. године, а пуштање у саобраћај ове прве деонице од Адрана до Прељине се очекује у фебруару или марту 2026. године – рекла је Софронијевић.

Изградња Моравског коридора (Појате-Прељина) почела је 2019. године код Крушевца. Саобраћајница ће повезати све веће градове централне Србије – Чачак, Краљево, Врњачка Бања, Трстеник, Крушевац, Сталаћ и Ћићевац, као и Коридор 10 и ауто-пут “Милош Велики” (Коридор 11).

На питање када је планиран завршетак Фрушкогорског коридора, министарка истиче да ће одређене деонице бити пуштене у саобраћај у 2026, али да се комплетан завршетак радова очекује у 2027. години.

Имамо једну врло проблематичну урбану деоницу – од Петроварадина до Парагова и она ће практично бити последња пуштена у саобраћај. Све остало иде по уговореној динамици – каже она.

Фрушкогорски и Дунавски коридор

Радови на изградњи Фрушкогорског коридора почели су 2021. године.

У питању је део путног правца Нови Сад – Рума – Шабац – Лозница – граница са Босном и Херцеговином. Изградњом Фрушкогорског коридора, Војводина ће се повезати са западним и северозападним делом Србије. Такође, овај путни правац представља и посредну везу Србије са БиХ, Хрватском и Румунијом.

Министарка је додала да се у овој години очекује и комплетан завршетак Дунавског коридора, односно путног правца од скретања са аутопута Београд – Ниш код Пожаревца до Великог Градишта и Голупца.

Он је укупне дужине 68 километара. Ми смо у саобраћај већ пустили 32 километра. Преосталих 36 километара пуштаћемо сукцесивно. У овој години очекујемо и завршетак једног такође значајног путног правца, то је аутопут од Сремске Раче до Кузмина – рекла је Софронијевићева.

Вожд Карађорђе- коридор од 242 километра

Када је у питању брза саобраћајница “Вожд Карађорђе”, министарка наводи да постоји помак у изради планске документације и да ће почетком ове године бити донета одлука о избору најбоље понуде.

Тренутно су на столу понуде три кинеске компаније. У питању је коридор дужине 242 километра који ће се градити по фазама. Прву фаза је дуга око 82,7 километара и иде од Чибутковице до Орашца и од Петље Мали Пожаревац до Аранђеловца. Очекујемо да први припремни радови на овој деоници, као првој фази, почну негде у априлу или мају ове године – рекла је Софронијевићева.

Брза саобраћајница “Вожд Карађорђе” је планирани (делом већ изграђиван) пут високог капацитета у централној Србији, чији је циљ да повеже Шумадију са западном и југозападном Србијом, али и са главним аутопутевима у земљи.

Брза пруга Београд-Будимпешта

Када је у питању железнички саобраћај, изградња брзе пруге између Београда и Будимпеште представља један од највећих и најзначајнијих инвестиционих и инфраструктурних пројеката у овом делу Европе, а министарка истиче да ће грађанима ова линија бити доступна већ на пролеће.

Ми смо свој део 8. октобра пустали и за путнички и за теретни саобраћај. Разговарамо са мађарским колегама и њихово обећање је да ће пруга бити у потпуности завршена у априлу, најкасније у мају ове године. Лепа вест за све наше грађане јесте да ће на пролеће моћи да седну у воз у Београду и да за мање од три сата буду у Будимпешти – рекла је Софронијевићева.

Брза пруга Београд – Суботица званично је пуштена у рад 8. октобра, док је брза пруга од Новог Сада до Суботице отворена пет дана раније. Након отварања ове две пруге, остало је да се Београд повеже са Будимпештом, одакле ћемо имати повезаност са остатком Европе.

Реконструкција пруге Ниш – Димитровград започела је 2023. године, а Софронијевићева каже да је у питању веома захтевна деоница која изискује доста времена.

Рок за завршетак те пруге је 2027. година. Оно што је јако важно рећи за тај крак железничког Коридора 10, јесте да ће електрификацијом и завршетком ове пруге у Србији, цео тај коридор бити електрификован. Значи, испуњавамо све стандарде – рекла је Софронијевићева.

Брза пруга Београд-Ниш
На питање да ли се у скорије време може очекивати почетак изградње брзе пруге између Београда и Ниша, министарка истиче да је реч о прузи дугој 230 километара која је подељена на три деонице.

Прва деоница на којој ће почети радови јесте Сталаћ – Ђунис и она је дуга око 23 километара. Ту се очекује почетак радова током 2026. Са турским извођачем је већ потписан уговор, али се ради на изради техничке документације. Вредност овог пројекта процењује се на око 2,77 милијарди евра, а Европска унија нам је дала грант за изградњу ове пруге у износу од 600 милиона евра”, истакла је Софорнијевићева.

Железничка пруга за Експо 2027

У оквиру припрема за одржавање Међународне специјализоване изложбе Експо 2027, почели су радови на изградњи железничке пруге Земун поље – Аеродром Никола Тесла – Национални стадион. Министарка каже да ће по тренутној динамици ти радови бити готови пре планираног рока, односно пре децембра 2026.

Мислим да ћете имати једну ексклузивну вест, када је ова пруга у питању, а то је да се од станице Земун поље тренутно постављају шине и прагови. Та пруга ће имати огроман значај јер ставља Београд у ред престоница које од аеродрома имају пругу до центра града”, нагласила је Софронијевићева.

Када је реч о новој легализацији објеката, у виду посебних услова за евидентирање и упис права на непокретностима, према подацима Републичког геодетског завода до сада је пристигло 511.748 пријава, а Софронијевићева каже да су до сада грађани највише пријављивали куће и помоћне објекте.

Гледајући структуру пријава, до сада су се највише јављали грађани који желе да упишу своје породичне куће и помоћне објекте. Надамо се да ће до 5. фебруара, до када траје први уписни рок, плус 30 дана за изјављивање приговора, тај број достићи онај који смо ми планирали, имајући у виду да на територији Србије имамо око 4,8 милиона неуписаних објеката – рекла је Софорнијевићева.

Министарка очекује да би цео процес могао да буде готов у року од две до три године и напомиње да се поступак завршава уписом објекта у катастар. Она је напоменула да међу 4,8 милиона неуписаних објеката има и оних са привременим грађевинским дозволама.

Закон грађанима доноси правну сигурност, правну видљивост и оно што увек волимо да кажемо – да коначно буду своји на своме. Међутим, и држава од тога има користи јер добија један уређени систем, једну прецизну евиденцију шта је све изграђено на територији Републике и ко су власници тих објеката. Привреда такође има користи, јер закон доприноси једној бољој пословној клими и уређеном тржишту некретнина – навела је министарка.

Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима (Свој на своме) ступио је на снагу крајем октобра, а њиме се омогућава да власници бесправних објеката озаконе своју имовину уз накнаду од 100 до 1.000 евра.

Трошкови накнаде зависе од површине објекта и места где се непокретност налази, а плаћања су ослобођени примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.

На питања шта се до сада показало као највећа препрека у поступку пријаве за упис бесправних објеката, Софорнијевићева истиче да је цео закон врло једноставно конципиран.

Комплетна процедура се спроводи електронским путем, дакле, ту папира нема. Да би овај закон добро профункционисао, ми смо спровели одређене обуке запослених у јединицама локалне самоуправе и у Пошти Србије, јер они су ти који грађанима пружају ту непосредну помоћ, ако грађани немају потребно ИТ знање. Мада, кажем, пријава је до те мере једноставна да свако ко има Фејсбук или Инстаграм може самостално од своје куће да је попуни – казала је Софронијевићева.

Објашњава да уписом права својине на непокретностима по овом закону не постоји ни један други корак.

Објекат је тако уписан као својина, а лице које је уписано као власник има сва права као да је од почетка градио по закону. Дакле, не постоји други корак. Сви наши грађани који уписане објекте по овом закону желе да адаптирају, реконструишу, дограде, имаће ту могућност, али ће то морати да учине у складу са важећим планским документом и потребном техничком документацијом за ту врсту објекта – објаснила је Софронијевићева.

Легализација “Свој на своме”

Пријаве нелегалних објеката по основу закона “Свој на своме” почеле су 8. децембра и трајаће до 5. фебруара. Оне се подносе онлајн путем, преко дигиталне платформе коју је успоставила Агенција за просторно планирање и урбанизам и то својим ЈМБГ-ом и личном картом, налогом на порталу еУправа или преко услужног центра локалне самоуправе.

Када је реч о Просторном плану Србије, министарка је рекла да ће тај документ бити усвојен у овој години наводећи да је он битан за урбанизам колико и “устав” за државу.

Ми смо прошли једну итерацију јавне расправе о Просторном плану, али је по плану о раду владе и министарства практично прописано да тај план буде усвојен – рекла је Софронијевићева. Говорећи о авио-саобраћају, министарка је истакла да национална авио-компанија Ер Србија бележи рекордне резултате.
На Светог Николу премашен је рекорд од 4,4 милиона превезаних путника. Ми очекујемо да буде оборен рекорд бившег ЈАТ-а од 4,5 милиона превезаних путника. Планира се шест нових авио-линија у овој години, а 23. маја имаћемо први директан лет од Београда до Торонта. Карте су већ у продаји и могу се купити – рекла је министарка.

У мрежи летова Ер Србије ће се током 2026. по први пут наћи Баку, Санторини, Севиља, Тенерифе и Тромзо, док се директна авио-линија за Торонто успоставља након 30 година, када је реализован последњи лет ЈАТ-а између Београда и овог канадског града.