Знате ли да у Србији постоји град који зими бележи и до ледених минус 30 степени, док лети неретко премаши тропских 40? Ево и како.
Клима Србије одликује се умереоном-континеталном климом. То значи да су у већем делу земље изражена сва четири годишња. Ипак, постоје места која су неретко или топлија или хладнија у одређеном делу године.
У току зимског дела године изнад Србије може доћи до продора ледене ваздушне масе из Сибира. Реч је углавном о сувим и веома хладним ваздушним масама, које могу да оборе температуре за десетак и више степени испод просека. Овакви случјеви претходних година све су ређи, али нису неуобичајени.
При продору ледемог ваздуха из Сибира, источни део Србије углавном је први на том удару.
Од градова, током тих дана Неготин буде најхладнији, а минималне температуре у далекој прошлости падале су и испод -30°Ц, па је ово подручје након Пештера и уз делове Баната најхладније током тих дана у Србији.
Насупрот хладним зима, лета на истоку Србије су често и више него врела, а Неготин неретко мери температуре око 40°Ц.
Дакле, може се приметити да су Неготин и делови источне Србије зими међу најхладнијим, а лети међу најтоплијим местима у Србији.
Ово се може објанити и тиме што се источни део Србије одликује најконтинеталнијом климом у Србији и ово подручје је најудељеније са Атлантика и Јадрана са којих до Србије пристижу благе и влажне ваздушне масе, а које до истока земље поприме оштрије црте.
Ипак, у Србији највиша температура икада није измерена у Неготину, већ у Смедеревској Паланци.
Смедеревска Паланка је 24. јула 2007. године забележила највишу температура откад се врше мерења у Србији и то 44.9°Ц.
Поред тога што је Смедеревска Паланка лети често међу најтоплијим местима у Србији, зими буде неретко међу најхладнијим.
То се може објаснити конфигурацијом терена. Смедеревска Паланка има удубљени (котлински) рељеф, а што је и више него идеално да се зими врло хладне ваздушна масе удубе у такве рељефе. Ова ситуација чини да се бележе и велике годишње амплитуде ваздуха, а исто тако и дневне амплитуде, током мирних и стабилних дана. Тада разлика између максималних дневних и минималних јутарњих у једном дану може бити 20-25, па и више стешени. Током прелазних годишњих доба (јесен-пролеће), а у време стабилних и ведрих дана, догађало се да ујутро буде о°Ц, па чак и слаб мраз, а током дана и до тропских 30°Ц, а управо захваљујући напоменутој конфигурацији терена.
Веома слична ситуација карактеристична је и за Ћуприју, која се налази у долини Велике Мораве. Овог лета, Ћуприја је у више наврата током топлотних таласа била најврелија у Србији.
Поред тога што су источни део Србије услед континеталности међу најтоплијим и најхладнијим местима од градова у Србији, одликују се и у просеку најмањом количином падавина у току године. У просеку током године падне око 500 литара кише по квадратном метру, уз максимум током летњих, а минимум током зимских месеци.
Ипак, постоји један део Србије који се одликује потпуно супротним условима.
Реч је о делу Метохије, уз долину Белог Дрима. У том делу Србије преовладава измењено-медитеранска клима.
Ово подручје Србије удаљено је ваздушном линијом од Јадранског мора тек 150 до 180 километара.
Од Јадрана ово подручје деле високе планине, али ипак долази до продора веома благих ваздушних маса у зимском делу године.
Зиме су веома благе, чак и на планинама, али су лета врућа, али захваљујућој већој надморској висини не као у залеђу Јадрана.
Због близине Јадрада, режим падавина је маритимни, уз максимум падавина крајем јесени и почетком зиме, а минимум лети.
Оваква клима и те како одговара за узгој винове лозе, па је Метохија још од времена цара Душана позната по производињи веома квалитетног вина.
На падинама Проклетија бележи се и подручје које је најкишовитије у Србији, а годишње падне и до 1500 литара кише по квадратном метру.
