На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 1.9.2022. године регистровано је 105 потврђених случајева оболевања од грознице Западног Нила у Србији, а укупно седам смртних исхода могу се довести у везу са тим обољењем, наводи се у саопштењу Института. Обољења су пријављена са подручја Моравичког (један), Златиборског (један), Поморавског (један), Севернобанатског (један), Kолубарског (један), Браничевског (два), Подунавског (четири), Сремског (четири), Средњебанатског (седам), Јужнобачког (11), Шумадијског (13), Јужнобанатског (16) округа и територије града Београда (43).
Приметно је знатно повећање броја случајева у односу на претходну годину, када је Током сезоне надзора у Србији пријављено укупно 18 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији.
Грозница Западног Нила је сезонско вирусно обољење, које је највише заступљено у периоду највеће активности преносилаца – комараца. У Србији се интензивни надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи с у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца..
Већина особа (80%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Ипак, код мањег процента заражених особа (приближно 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа, мање од један посто, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију, а ризик од смртност је значајно већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 80 година живота. објашњавају из Батута.
