Истраживање је показало и да је више од половине општина реализовало пројекте са иновативним решењима, од увођења лед јавне расвете и постављања паметних клупа за пуњење електронских уређаја, преко аудио-визуелних сензора на семафорима, до соларне енергије у стамбеним зградама.
Иако разумеју да паметна решења омогућавају квалитетније услуге по мери грађана, ефикасније управљање на локалу али и смањење трошкова, локалним самоуправама недостаје стратешки приступ за њихов развој и средства за реализацију.
Додатни изазов виде и у недовољно развијеној инфраструктури, као и у недостатку експертизе за иновације и сматрају да је највећи простор за примену паметних решења у областима комуналних услуга, инфраструктури, као и у областима животне средине и саобраћаја.
И поред изазова са којима се суочавају, 65 одсто локалних самоуправа планира пројекте са елементима паметног града и то кроз унапређење рада градске управе кроз даљу дигитализацију, подизање енергетске ефикасности и безбедности у саобраћају, пречишћавање отпадних вода, увођење водомера за даљинско очитавање, али и посебних сензора за инвалиде на паркинзима, као и постављање соларних панела на приватним и јавним објектима.
Шефица јединице за дигитализацију, иновације и предузетништво у НАЛЕД-у Ирена Ђорђевић Шушић је рекла да пошто концепт паметног града није законски препознат, НАЛЕД предлаже да се изменама Закона о електронској управи то учини и предвиди доношење посебне уредбе којом би се уредила методологија за развој паметних градова у Србији.
„Паметна решења неретко подразумевају сакупљање и анализу великог броја података, као и коришћење сензора, софтвера и апликација, па је неопходно ојачати механизме заштите приватности и података који се прикупљају, усклађивањем будућег законског решења са Законом о заштити података о личности и Законом о информационој безбедности“, истакла је она.
Према њеним речима, уз регулаторно препознавање и уређење, важно је и дефинисање стратешког приступа кроз програм развоја паметних градова у Србији који би био основ за усвајање сличних докумената на локалном нивоу.
Додатно, треба уредити процес финансирања паметних решења како се развој паметних градова не би свео на пројектну подршку и како би се обезбедила одрживост ових решења.
Истраживање је обухватило и подршку иновацијама и иноваторима на локалу, где такође постоји доста простора за унапређење и показало је да само 12 одсто општина има организациону јединицу или особу која је задужена за иновације.
Показало се и да се иновације на локалу махом финансирају из државних фондова, нешто више од половине иновације финансира из градског буџета, док свака друга локална самоуправа користи фондове Европске уније.
Тек свака пета општина за иновације издваја засебан део буџета и он углавном износи један до два процента локалног буџета.
„Стога је наша препорука да локалне самоуправе издвоје посебан део буџета намењен развоју иновација и креирају локалне програме подршке иноваторима. Треба оснажити капацитете јавне управе за пружање подршке иновативним субјектима, као и моделе сарадње између општина и научноистраживачких организација“, закључила је Ђорђевић Шушић.
У истраживању Изазови и иновативна решења паметних градова на локалу учествовало је 49 локалних самоуправа.
