Иако је дошло до стабилизације тржишта половних аутомобила уз повратак на нивое који су владали пре пандемије, транспарентност и даље представља велики проблем. Сваке године, на хиљаде људи купује возила са скривеним недостацима и фалсификованом километражом, често несвесни да преплаћују аутомобил у лошем стању.
Компанија за податке о возилима царВертицал спровела је годишњу студију о транспарентности тржишта како би проценила које су земље најризичније за куповину половног возила. Србија је ове године забележила пад за једно место, па се тако са 18. нашла на 19. месту од 25 земаља. Суседна Хрватска је заузела 15. место, Мађарска – 17, а Румунија – 22.
Враћање километраже и претходна оштећења и даље су честа појава на српском тржишту
Истраживање компаније царВертицал спроведено између октобра 2023. и септембра 2024. године показало је да у Србији 4,1% аутомобила има фалсификовану километражу, са просечном корекцијом од 80.405 километара. Такав број би лако могао удвостручити километражу аутомобила старог неколико година. Пошто цена аутомобила зависи директно од километраже, возачи који купују ова возила плаћају знатно вишу цену него што би требало.
Иако је стопа аутомобила са штелованом километражом пала са 5,3% прошле године, просечна штелована километража се повећала. Овај проблем доприноси паду Србије на индексу транспарентности.
Статистика о оштећеним аутомобилима такође је забрињавајућа: више од трећине (38,5%) свих возила проверених на платформи царВертицал у Србији учествовало је у саобраћајним несрећама, са просечном вредношћу штете од 363.000 РСД. Ситуација је 2023. била нешто боља, са 37,9% оштећених возила. Међутим, просечна вредност штете је била већа – 438.000 РСД.
Купци возила увезених у Србију изложени су највећем ризику од куповине аутомобила са фалсификованом километражом или скривеним оштећењима. Према Матасу Бузелису, стручњаку за аутомобиле и главном и одговорном за комуникацију у царВертицалу, возила из међународне трговине чак су 4 пута подложнија преварама са враћањем километраже. Чак 77,6% свих половних аутомобила у Србији увезено је из других земаља, што је знатно изнад европског просека. Купци би требало да буду опрезни при куповини увозних возила због потенцијалних скривених недостатака или фалсификованих докумената.
Просечна старост купљених возила у Србији износи 9,3 године, што представља релативно млад возни парк у поређењу са другим источноевропским земљама, али и даље постоје проблеми са транспарентношћу.
Британско тржиште је и даље број један
Као и претходних година, Велика Британија је имала најтранспарентније тржиште половних аутомобила од свих земаља обухваћених истраживањем. Само 2,1% возила је имало фалсификовану километражу, док је 17,8% возила било оштећено. За разлику од континенталне Европе, у Великој Британији се претежно користе аутомобили са воланом на десној страни, који се током животног века крећу по земљи, при чему је само 2% проверених возила увезено. Међу пет најтранспарентнијих земаља налазе се и Италија, Швајцарска, Немачка и Шведска.
„Купци половних аутомобила у Западној Европи и Скандинавији мање су изложени ризику од превара са враћањем километраже или скривених оштећења. Захваљујући строжим законима, купци могу бити сигурнији у прошлост и квалитет аутомобила који купују“, каже Бузелис.
Словенија је једина источноевропска земља која је успела да се нађе међу првих 10, заузевши 10. место.
Транспарентност тржишта у Источној Европи остаје иста
Најмање транспарентне земље у истраживању биле су Украјина, Летонија, Литванија, Румунија и Естонија. Ова тржишта су имала најнижи ранг и прошле године. Велики број аутомобила са фалсификованом километражом и оштећењима, застарео возни парк и високе стопе увоза доприносе томе да се ова тржишта сматрају веома нетранспарентним и ризичним.
„Стање на тржишту половних аутомобила у Источној Европи није се променило. Пошто се само мали број превараната кажњава због фалсификовања километраже или скривања недостатака, ова штетна пракса ће вероватно потрајати још дуго. Такође, све већи број дизел аутомобила се сели са запада на исток, што указује на потенцијални недостатак дизел возила у будућности“, објашњава Бузелис.
Највећи број случајева преваре са километражом међу европским земљама забележен је у Летонији (11,1%) и Украјини (9,6%). Највећи број оштећених аутомобила пронађен је у Пољској (62,1%) и Словачкој (60,5%).
На који начин је одређен индекс транспарентности тржишта?
Истраживањем су обухваћени извештаји о половним возилима које су купили корисници компаније царВертицал у периоду од октобра 2023. до септембра 2024. године. Индекс транспарентности тржишта одређен је на основу шест показатеља:
● Проценат аутомобила са фалсификованим мерачем километара
● Просечна фалсификована километража (у километрима)
● Проценат оштећених аутомобила
● Релативни износ штете
● Проценат увезених половних аутомобила
● Просечна старост проверених аутомобила
Будући да ови критеријуми немају исти утицај на транспарентност тржишта, сваком фактору је додељена различита тежина. На пример, битнији је број километара за који је смањена километража него просечна старост проверених аутомобила у одређеној земљи.
