Православни хришћани обележиће у суботу Михољске задушнице и, према традицији, изаћи ће на гробове, прислужити свеће и у храмовима дати помене својим преминулим прецима.
Верници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај грехова.
Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова: “Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих”.
На Задушнице се у цркама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.
Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви, и да ту обаве помен за своје упокојене, који су били и остали наши ближњи, чиме показујемо своју љубав према њима.
Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земаљском мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Осим Михољских или јесењих задушница, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или љетне, пролећне – у седмици пре почетка Великог поста и Митровске или зимске.
