У спомен на суботу после Распећа и Христов силазак у ад, црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих.
Уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост су велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице.
Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице.Такође, посебан дан када треба посетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедељак, осми дан од Васкрса.
Митровске или јесење Задушнице ове године се падају у суботу, 5. новембра.
Ове задушнице Срби су примили од Руса, које је руска црква установила у 14. веку након Kуликовске битке.
Војсковођа Димитрије Донски замолио је Св. Сергија Радоњешког да одржи помен палим војницима и да се то чини сваке године у тај дан. Временом, то је постало помињање свих упокојених, не само војника.
Преминулих рођака и пријатеља сећамо се у молитвама, палимо свеће, држимо парастосе и помене, и молимо Господа за покој и мир њихових душа.
Молитва оних који су остали на земљи много може да помогне душама на путу ка вечном спасењу.
Најважнији помен за преминуле, Проскомидија, служи се у цркви на Светој Литургији. Потом се одлази на гробља, где свештеници каде гробове и читају молитве.
На гробље се обавезно износи кувано жито, црно вино и свеће.
