Српска Нова година, позната и као Јулијанска Нова година, слави се 14. јануара по Грегоријанском календару. Иако смо већ прославили “праву” Нову годину, многи се поново окупе у весељу 13. јануара, приређујући “дупло” славље. Овај обичај, дубоко укорењен у балканским земљама.
Пре него што је Србија прешла на Грегоријански календар 1919. године, нова година није била посебно истицан празник. У том периоду, 1. јануар је био обичан дан, а прослава Нове године била је ретка и скромна, док је Божић, који се славио 25. децембра, био централни догађај у календару. Сав гламур и пажња усмерени су ка том великом црквеном празнику.
Међутим, након Првог светског рата, и преласка Србије на нови календар, ситуација се променила. Српска православна црква није признала Грегоријански календар, па је наставила да обележава празнике према старом јулијанском систему. Тако је настала Српска Нова година, која је постала специфичан обичај, али и симбол отпора према политичкој одлуци краља Александра Карађорђевића. Наиме, краљ је донео наредбу из 1923. године да се сви главни празници, укључујући Божић и Нову годину, славе истог дана, како би се избегли губици у привреди и трговини.
Ова наредба није спречила Србе да наставе са слављењем “Српске Нове године”. Иако то није био званичан празник, многи су је обележавали у својим домовима. Деца су очекивала крофне, домаће тесто пуњено џемом, док су одрасли у весељу прослављали уз шампањац и игре као што су домине, ајнц и табланет.
Народни обичаји на селу
Наиме, будући да се прасе сматра динамичном животињом која се пуно креће, ваљда да у Нову годину и ви уђете у истом духу.
Не препоручује се пак, да 13. јануара једете живинско месо и говедину јер пилетина и ћуретина асоцирају на прљавштину и сиромаштво, а говедина на стагнацију.
14. јануара се трудите да урадите неки мали посао – било да је физички или ментално јер ћете тако себи обезбедити да и у наредној години будете вредни.
Трудите се и да ништа не поломите у кући и не бацате јер се такве ствари сматрају лошим знаком.
