Početna » УСKОРО ЈЕ ЂУРЂЕВДАН, ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ СЛАВА: Ујутро се укућани умивају ОВИМ РЕДОМ, а онда се у пољу бере цвеће

УСKОРО ЈЕ ЂУРЂЕВДАН, ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ СЛАВА: Ујутро се укућани умивају ОВИМ РЕДОМ, а онда се у пољу бере цвеће

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље

од Паланка данас
0 Коментар

У суботу се слави Ђурђевдан, једна од највећих слава и празник са бројним обичајима.

Обичаји и веровања везана за Ђурђевдан су постојала на овим просторима и пре него што је српски народ примио хришћанство. Свети Ђорђе је “својим празником” само заузео место старословенског божанства плодности – Јарила, па је због тога највећи број обичаја који постоје у Србији веома стар и у вези је са заштитом, здрављем и плодношћу.



Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.

Ујутру се сви редом умивају овом водом:

-деца – да буду здрава као дрен,

-девојке – да се момци грабе око њих,

-старији – да буду здрави,

-домаћин – да му кућа буде добро чувана.

На Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља где се бере цвеће. Ђурђевданско цвеће је: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били “берићетни“, па се у народу каже: “Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Ови венчићи треба да остану на вратима преко целе године, све до следећег Ђурђевдана.

У неким крајевима Србије се током брања цвећа девојке и младићи “гађају” биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су лепљиви. Ако вам се допада неки младић или девојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залепи, то значи да ће се и он или она “залепити за вас”.

Слично, на Ђурђевдан се од леске праве крстићи – једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић који се ставља на кућу и на њиву јер се верује да он штити од громова и злих сила.

Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Kада наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија “грабила” за вас. Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга.

На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана! Ако то урадите, ризикујете да вас глава боли преко целе године. Ипак, народ је и за ово смислио лек. Ако вам се већ деси да данас задремате, онда на Марковдан треба “спавати на истом месту” и бол ће нестати.

Младићи у поноћ одлазе до кућа девојака које им се свиђају, скидају капије и односе их негде далеко и тако задају муке родитељима који затим морају да их траже по селу. Скидањем капије верује се да ће се девојка удати те године.

Обичај је и да жене и девојке донесу увече кући воду са воденичког кола. У њу треба ставити различито биље, а нарочито селен, па се на Ђурђевдан том водом умити, да би се од њих “свако зло и прљавштина отресли и отпали”.

Верује се да ће, ако је на Ђурђевдан ведро, година бити плодна, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, народ чека велика суша.

Верује се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе. Због тога су у минулим временима сељаци палили велике ватре “да би заштитили себе и село“. Слично, у неким крајевима у ђурђевданској ноћи и даље чувају засејану пшеницу и раж јер се верује да баш тада неко може да “обере њиву” тј. бацањем чини пренесе род у свој посед.



Povezane vesti

Остави коментар

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept