„Планирано је да се следеће године плате у јавном сектору повећају за осам одсто а у просвети за 11 процената, док ће минимална зарада бити повећана за 13,7 одсто. Пензије ће порасти за 10,9 одсто и то не од јануара следеће године, већ од децембра ове године“, рекао је он за ТВ Пинк.
Он је објаснио да је законским изменама Влада Србије предложила да повишица пензијасваке године почиње 1. децембра а не 1. јануара.
Према његовим речима, просечна плата у Србији у августу је износила 825 евра, а у децембру ће бити већа од 900 евра.
„План је да у децембру 2025. године просечна плата премаши 1.000 евра, а да 2027. године буде 1.400 евра. Минимална зарада биће повећана на 53.592 динара, односно 457 евра, а поређења ради она је 2011. године, у време бивше власти, била 15.700 динара. Са повећањем од децембра просечна пензија у Србији биће 436 евра а 2012. године била је само 202 евра“, рекао је он.
Нагласио је да ако се има у виду да је инфлација ове године мања од четири процента а следеће године ће бити и нижа, то значи да ће бити очуван реални доходак грађана.
Мали је навео да је обезбеђен највећи буџет за војску до сада, а такође и за пољопривреду и да је за пољопривреду предвиђено 150 милијарди динара или 7,5 одсто укупног буџета а за капиталне пројекте 7,4 одсто БДП-а.
Говорећи о економским кретањима у Србији и свету, рекао је да подаци показују да је ове године раст у земљама еврозоне износио 0,8 одсто а у Србији 3,9 одсто.
„Бићемо друга, трећа земља када је стопа раста БДП-а у питању. И управо са таквом политиком желимо да наставимо“, рекао је Мали.
Што се удела јавног дуга у БДП-у тиче навео је да он у Србији износи 46,5 одсто, просек у еврозони је 88,1 одсто, док је глобални удео 93 процента.
Истакао је и да је стопа незапослености у Србији мања него икада и да износи 8,2 одсто, док је пре само 12 година била је чак 25,9 процената.
Мали је навео да заједно са предлогом буџета у скупштинску процедуру улази још 36 закона и ратификација а међу њима су предлози из пореске и финансијске области.
„За послодавце је веома важна порука, да идемо са даљим растерећењем зарада, јер повећавамо неопорезиви део дохотка са 25.000 на 28.432 динара. Са тим ће оптерећење на зараде пасти испод 60 одсто, а 2018. године било је 64 одсто. То подстиче запошљавање и пријављивање радника који су радили у сивој или црној зони“, нагласио је министар Мали.
Међу предлозима закона који су упућени Скупштину Србије, истакао је закон о електронским отпремницама, којим се уводе е- отпремнице, а које ће бити примењиване од 1. јануара 2026. године.
Законом о играма на срећу, према његовим речима, између осталог се уводе ограничења која би требало да сачувају младе људе, док би измене закона оалтернативним инвестицијским фондовима, требало да допринесу даљем развоју и расту тржишта капитала у Србији, што је, пак, веома важно за финансирање раста.
Што се тиче цене изградње Националног стадиона и информација да је та цена заправо већа од првобитне, поновио је да се ради о грешци, насталој због сабирања бројева.
„Национални стадион, као што смо и обећали, кошта 464 милиона евра плус ПДВ. Нема ништа изнад тога. Оно што су из Фискалног савета сабрали у односу на ту цифру јесте улагање у линијску инфраструктуру, за свих 250 хектара и тако су дошли до веће цифре“, објаснио је министар финансија и навео да је са људима из Фискалног савета разјашњена ситуација око цене стадиона.
