Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
Света Варвара, позната као и Света Барбара, живела је у трећем веку у време римског цара Максимијана. Њен отац Диоскор био је многобожац и веома строго ју је васпитао. Он је желео да је уда за неког богатог и виђеног човека, а она је имала бројне просце јер је била веома лепа.
Међутим, није желела да се удаје, јер се заветовала да ће остати девица и поветити свој живот Богу. Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном успела да побегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала. Вратила се у кулу и у свом купатилу просекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду. Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лечила многе болести.
Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је ћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком – Јулијанијом.
Одсекли су им груди и за поругу водили их по граду. На крају, Варвару је заклао рођени отац, а Јулијану војници. Одмах потом, ударио је гром у Циоскорову кућу и убио и њега и Мартијана.
Света Варвара скончала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву.
- ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА ПЕЈЗАЖА“ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
- Празнична чаролија у библиотеци „Милутин Срећковић“
- УСВОЈЕН БУЏЕТ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ЗА 2026. ГОДИНУ
- НОВИ АСФАЛТ У УЛИЦИ ЈОВЕ ТОРБИЦЕ – УНАПРЕЂЕНА ПОВЕЗАНОСТ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
- Паланачки „Лавићи“ међу 12 најбољих екипа у Централној Србији и на КиМ
Иако није заповедан црквени празник, у народу је дан свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.Сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара…
Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито – варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Такође се „сеје“ жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озеленети до Божића. То чине и римокатолици.
Варица се увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.
Наши стари кажу да од сутрашњег дана дан почиње да расте, а ноћи су све краће и до Божића дан буде пола сата дужи, од када почиње нагло да расте.
ЗАНИМЉИВОСТИ: КЛИМАТОЛОЗИ УПОЗОРАВАЈУ Арктик био изложен рекордно високим температурама
Арктик је годину дана био изложен рекордно високим температурама, кажу климатолози и упозоравају на „редефинисање зиме као годишњег доба“.
Арктик је регион који се загрева чак четири пута брже од глобалног просека, упозоравају стручњаци Агенције за праћење океана, атмосфере и климе при америчком министарству трговине (НОАА), преноси лондонски Гардијан.
Научници тврде да је због неуобичајене врућине на Арктику у протеклој години настале услед климатске кризе која доноси кишовитије време на далеки север, смањена дебљина морског леда.
„Од октобра 2024. до септембра 2025. године, температуре у целом арктичком региону биле су најтоплије у 125 година модерног вођења евиденције“, саопштила је НОАА, при чему су последњих 10 година биле најтоплије икада забележене на Арктику.
Због сагоревања фосилних горива Арктик, који се назива светски фрижидер и делује као кључни регулатор климе за остатак планете, загрева се чак четири пута брже од глобалног просека.
Према евиденцији НОАА максимална површина морског леда на Арктику у 2025. години је била најмања у 47-годишњем сателитском праћењу.
Ова година је била рекордна и по количини падавина на Арктику, а већи део падавина се не таложи као снег.
Јунски обим снежног покривача над Арктиком данас је упола мањи од оног што је био пре шест деценија.
