Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
Света Варвара, позната као и Света Барбара, живела је у трећем веку у време римског цара Максимијана. Њен отац Диоскор био је многобожац и веома строго ју је васпитао. Он је желео да је уда за неког богатог и виђеног човека, а она је имала бројне просце јер је била веома лепа.
Међутим, није желела да се удаје, јер се заветовала да ће остати девица и поветити свој живот Богу. Варвара је била изузетно лепа и мудра девојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном успела да побегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала. Вратила се у кулу и у свом купатилу просекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду. Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лечила многе болести.
Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је ћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком – Јулијанијом.
Одсекли су им груди и за поругу водили их по граду. На крају, Варвару је заклао рођени отац, а Јулијану војници. Одмах потом, ударио је гром у Циоскорову кућу и убио и њега и Мартијана.
Света Варвара скончала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву.
Иако није заповедан црквени празник, у народу је дан свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.Сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара…
Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито – варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Такође се „сеје“ жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озеленети до Божића. То чине и римокатолици.
Варица се увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.
Наши стари кажу да од сутрашњег дана дан почиње да расте, а ноћи су све краће и до Божића дан буде пола сата дужи, од када почиње нагло да расте.
