Српска православна црква и верници сутра, 13. децембра славе Светог Андреја Првозваног. Свети Андреј Првозвани, био је први Христов апостол због чега носи ово име, а био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља.
Свети Андреј Првозвани био је апостол Цариграда и Русије, патрон руског царства и дома Романових. Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу.
Ту је и страдао, разапет на косом крсту, док је проповедао хришћанство окупљеном народу и молио се Богу све до смрти.
Делови његових моштију налазе се у Истамбулу, Риму, Москви и Грчкој. Како је за живота исцељивао убоге и болесне, тако су и његове чудотворне мошти многима помогле. По крсту на којем је разапет, и данас се коси крст зове Андрејин.
лави се као крсна слава, због божићњег поста, увек са посном трпезом.
Светог Андреја Првозваног као свог заштитника прославља и дом Карађорђевића. Породица Карађорђевић овај празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.
Народна веровања
Према народним веровањима, Свети Андреј разговара са великим животињама и сматра се њиховим заштитником. С њима разговара, а оне су му покорне.
Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери. Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих. На сутрашњи дан ваља јести кукуруз.
Уочи Андрејевог дана,увече се кувао кукуруз за медведе, или посебан колач – мечкина побојница, којим се тобоже завезивала чељуст медведу, да не коље стоку. У источној Србији дан Светог Андреје назива се и Мечкин дан.
еспресо
