У Србији се све више запослених одлучује да своја права потраже пред судом. Разлози су бројни – од незаконитих отказа и неисплаћених зарада, до мобинга и ускраћивања права на годишњи одмор. Иако статистика показује да се преко 90 одсто радних спорова оконча у корист радника, правници упозоравају да је правни систем далеко од ефикасног.
Судски процеси који трају годинама
Просечно трајање радног спора је пет година, али у неким случајевима поступак траје и деценију. Пут до коначне правде често додатно отежава споро извршење судских одлука, посебно када је реч о финансијским потраживањима или враћању на посао. У великим судовима, попут београдског, предмети се гомилају – Апелациони суд у Београду месечно реши око 30 предмета, а само на доношење другостепене одлуке чека се пола године.
Неиспаћене зараде и отпремнине – хронични проблем
Велики број радних спорова односи се на неисплаћене зараде. Иако је законом предвиђено да послодавац мора исплатити плату најмање једном месечно, у пракси то није увек случај. Још већи проблем представља неисплата отпремнина, посебно у случајевима пензионисања или проглашења технолошким вишком. Иако је право на отпремнину законом загарантовано и не може бити предмет одрицања, многи послодавци то игноришу, а поједини чак траже од запослених да се „добровољно“ одрекну тог права.
Право на одмор – често игнорисано
Закон јасно прописује да радник има право на плаћени годишњи одмор већ након месец дана рада. Ипак, послодавци често не одобравају одмор или га желе „исплатити“ у новцу, што је дозвољено само у случају раскида радног односа. Уколико радник не искористи одмор због грешке послодавца, има право на новчану накнаду – путем тужбе.
Проблеми са отказима – најчешћи узрок спорова
Према речима адвоката, највише спорова настаје због неправилности у процедури отказа. Послодавци често прескоче обавезу достављања писаног упозорења, не дају шансу раднику да се изјасни, нити поштују рокове. Те формалне, али суштинске грешке доводе до поништавања отказа на суду.
Системске мане – пресуде без извршења
Један од највећих проблема је што ни добијена пресуда не гарантује наплату потраживања. Уколико послодавац нема имовине или избегава извршење, радник остаје без икакве надокнаде. Адвокат Бранислав Вјештица упозорава да „нешто мање од половине предмета на крају застари, што значи да велики број радника никада не дочека правду, иако је имао законски основ за тужбу“.
Превенција и свест – кључ бољег система
Стручњаци саветују да се потенцијални спорови решавају превентивно. Јасни уговори, поштовање процедуре и редовне исплате смањују ризик од сукоба. Радници, са друге стране, треба да буду информисани о својим правима и спремни да их остварују.
„У земљи у којој пут до правде траје годинама, неопходно је не само реформисати правосуђе, већ и подићи свест међу послодавцима о значају поштовања радног права“, закључује Вјештица.
