Православни верници у недељу обележавају хришћански празник Оци или Очеви, који увек пада у прву недељу пред Божић.
Обичаји који се везују да сутрашњи дан наликују Материцама и Детињцима, али се сутра везују очеви.
Тог дана, исто као на Материце, деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад везују своје очеве за ноге на исти начин као што су њих везивали на Детињце.
Очеви би обично данима унапред сакривали све конопце, а деца би покушавала да их некако набаве, како би припремљено дочакала празник.
На дан Очева најсигурније је било ухватити оца на спавању, а везани отац би по буђењу „грдио“ децу, и тобоже љут поделио би им поклоне како би га што пре ослободили.
Оци, Материце и Детињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица.
На Очеве су се „дрешили“ очеви, али без јавног „везивања“, то је било само у кругу породице.
И опет су се делили поклони и помоћ сиротињи.
Богати људи су тога дана давали издашне јавне поклоне, јер је и то био начин исказивања престижа у друштву.
Купили би нову и лепу одећу за неколико десетина малишана, поделили то деци и обавезно се фотографисали.
Те су слике објављиване по новинама, „као пример за углед другима“.
