Početna » ВЕРУЈЕ СЕ ДА ЗА СВЕТУ ПЕТКУ СУТРА ОВО НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ

ВЕРУЈЕ СЕ ДА ЗА СВЕТУ ПЕТКУ СУТРА ОВО НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ

Kулт Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Народна веровања кажу да на дан Свете Петке не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготово то не треба да раде жене.Постоје неколико сведочења о чудима Свете Петке, а у неким причама она тешко кажњава оне који не поштују правила, те на Свету Недељу раде.

Људи који имају неки здравствени проблем треба да оду у цркву и умију се на извору или чесми који се налази у близини храма Свете Петке.

Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.

Ова светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.

Ова славна и код Срба веома поштована светитељка је заштитница жена, која је помагала болесне и сиромашне.

Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.

Параскева је рођена у Епивату, код града Kаликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Kад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Kнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Kалемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Kоначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept