Српска православна црква данас обележава празник Оци, у народу познат још и као Очеви или Очићи. Овај празник увек пада у прву недељу пред Божић. На данашњи дан деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад везују своје очеве за ноге на исти начин као што су њих везивали на Детињце или мајке на Материце.
Деца онда честитају празник, а очеви им деле слактише и друге поклоне и на тај начин се „дреше“. „За Оце се мисли да су крсно име свију људи који су се оци називали“, навео је Вук Караџић.
Обичај је да се на Оце везују сви мушкарци, како укућани, тако и они који су вам дошли у кућу, а који имају децу.Ноге им се везују за неки предмет као што су кревет, столица, сто, како не би могли да устану.
Деци при везивању углавном помажу мајке или баке. Некада давно откуп за одвезивање састојао се у воћу или припремљеном одевном предмету, али сада се деца углавном дарују играчкама, књигама или новцем.
Највећи празник очева веома се поштује, нарочито у сеоским срединама.
Оци подсећају колики је благослов бити отац, и телесни и духовни. И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци, живећи праведним животом.
Понегде је обичај да се обиђу гробља и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева.
