Цела Србија спремала се за Божић и Бадње вече. Рано ујутру старији и најмлађи одлазе у шуму по бадњак, а тако су још пре свитања уз погачу, вино и жито кренули и житељи Голобока. Кажу да традиционалном заједничком сечом бадњака желе да очувају веру у народ и традицију.
Бадњак, свето дрво које симболизује рођење Христа, заузима централно место у божићним обичајима православних Срба широм Балкана. Његово сечење, уношење и паљење прати низ обичаја који се преносе с колена на колено, обогаћујући духовни живот верника и чувајући културни идентитет народа.
У рану зору Бадњег дана, домаћин куће, често у пратњи мушких чланова породице, одлази у шуму да посече бадњак. Најчешће се бира млади храст или цер, мада се у неким крајевима користе и друге врсте дрвећа, попут букве или воћки. Пре сече, домаћин се прекрсти, изговори молитву и поздрави дрво речима: „Добар дан теби, бадњаче, и срећан ти Бадњи дан.“ Верује се да дрво треба да падне на источну страну, симболизујући излазак сунца и рођење новог дана. Први ивер од бадњака често се чува и верује се да доноси срећу и благостање дому.
