У Србији се, по јулијанском календару шестог јануара прославља Бадњи дан, односно Бадње вече. Уз традиционално уношење и паљење бадњака у породичним домовима, испред православних храмова, праћено литургијама и посним трпезама, дочекујемо Христово рођење.
Многи обичаји који се везују за Божић су паганског порекла, али су се задржала. За старе Словене, храст је увек важио за свето дрво, па се његова грана и сече на Бадњи дан и уноси у домове. Управо је Бадњи дан име и добио по бадњаку, храстовом дрвету, за чију су сечу и паљење везани многи обичаји који се разликују по различитим деловима Србије.
Одлазак по бадњак
На Бадње јутро мушкарац или сви мушкарци из једне куће и комшилука ће се окупити и кренути у шуму, у сечу бадњака. Пуцањем из пушке се у рану зору најављује одлазак по бадњаке. Верује се да би требало да се у кућу донесе онолико бадњака колико има мушких чланова у породици. Најчешће се доноси само једна грана која се после поново сече у кући, како би се положајник (или полазник) на Божићње јутро њоме користио.
Дрво се сече тако да падне на источну страну, из три ударца, а ако то не успе, онда се искида рукама. Kада домаћин донесе бадњак, он га најпре одложи уз зид куће, а тек након што се смркне га уноси у кућу.
Уношење у дом
За то време, домаћице у кући припремају све за уношење бадњака у дом. У једно сито се стављају житарице, као и суве шљиве, ораси, понегде и кованице. Сито стоји испод стола за којим ће се вечерати, а испод ког ће бити стављена слама, а може стајати и код пећи. Пред сам долазак домаћина и уношење бадњака, домаћица га узима и садржај сита посипа по бадњаку.
То све, у неким домовима, прате следеће речи. Најпре домаћин куца, а укућани треба да упитају; „Kо је?“. На то ће домаћин одговорити: „Бадњак вам долази у кућу“. Укућани потом отварају врата уз; „Добро вече, бадњаче!“.
Домаћин, према веровањима треба у кућу да закорачи десном ногом и да узвикне: „Срећно Бадње вече“.
Домаћица тада посипа бадњак, отпоздравља га уз: „Бог ти срећу дао“, а малишани из куће прате домаћина који са бадњаком обилази кућу и квоче као кокошка, док они пијучу као пилићи. Верује се да у сваки ћошак дома треба да се баци по један орах, а да се они склањају тек након Божића.
Са бадњаком се уноси и слама. Слама испод стола симболизује сламу на којој је рођен Исус Христ и њеним уношењем у дом се верује да се уноси Божји благослов и саставни је део обележавања Бадње вечери.
Бадњак или само гранчица се након уношења спаљују, што представља топлину и светлост, односно топлину мира Божјег који долази са рађањем Христовим. Та топлина и мир треба да се осете у сваком дому.
Затим сви седају за трпезу, посебну спремљену за Бадње вече. Ово је последњи дан великог поста, самим тим ово је и последња посна трпеза, а она подразумева пасуљ, рибу, кромпир салату, воћну питу, суве плодове воћа.
