Уједно, то је и назив пројекта, који је реализован у сарадњи са Факултетом ликовних уметности у Београду и Народним музејом у Смедеревској Паланци и уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Овај пројекат састоји се из три сегмента: ретроспективне изложбе која је одржана на Факултету ликовних уметности у Београду, у периоду од 26. септембра до 18. октобра, потом је уследила промоција монографске публикације „Добрица Бисенић – кућа које више нема“ и ретроспективне изложбе која је презентована у уторак, у Народном музеју у Смедеревској Паланци и која ће трајати до 31. јануара 2025. године.
Иако је међу колегама био препознат као уметник ванредног цртачког и сликарског дара, његов уметнички опус, остао је скривен, у деловима или у целини, како на уметничкој сцени Београда тако и у културним круговима Смедеревске Паланке, у чијој близини је живео и стварао последњих двадесетак година.
Посетиоци изложбе имају прилику да виде свеобухватни опус Добрице Бисенића, од раних слика и студентских цртежа (1983-1992) у којима је осетљивим линеарним поступком бележио свет око себе и присуство модела у класи, преко циклуса Брисани простор (1996-2010) који представља Бисенићеве најзрелије и најаутентичније цртачке домете, па до посвећеног сликарског рада у амбијенту његове породичне куће у родном селу Голобок надомак Смедеревске Паланке (од 1986. до смрти) у којем су настала најзначајнија дела у медију слике. „Зашто да идем било где када овде имам све што ми је потребно“, говорио је својој супрузи Елизабети Маторкић Бисенић.
Добрица Бисенић (1962-2023) рођен је у селу Голобок, надомак Смедеревске Паланке. Дипломирао је на ФЛУ у Београду 1987. године, где је завршио и магистарске студије сликарства у класи професора Живојина Туринског. На истом факултету1989. године постаје асистент и 2011. редовни професор. Учествовао је на петнаест самосталних и већем броју групних изложби у Србији, као и у Бугарској.
