Присећања на рад са познатим глумцима и редитељима, на снимање сада већ култних кинематографских и телевизијских остварења, али и рефлексије на приватни живот – биле су теме необичне сценске форме. Лидија Вукићевић нашла се у улози Лидије Вукићевић, показујући тако да глума није тек опонашање неке друге особе, њених емоција или психолошких стања, већ – истинско, искрено проживљавање, односно изношење сопствених осећаја пред публику. Глумица је, притом, отворено обзнанила и своје ставове, о различитим аспектима културе, јавног и приватног живота, јасно и разговетно.
Остворен и без задатог концепта, наступ Лидије Вукићевић подстакао је публику да поставља питања и даје коментаре, па је ова интерактивна форма потрајала скоро пуна два часа.