Расположиво пољопривредно земљиште је у последњој деценији 2012 – 2023. смањено за 26,2 одсто, односно са 68,9 (5,35 милиона ха) на 50,9 одсто (4 милиона ха) укупне површине Србије (без АП КиМ), објавио је Републички завод за статистку.
Истраживање које су спровели, „Структурне промене у пољопривреди и утицај на економски раст“, усмерено је на целовито сагледавање структурних промена у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства и агроиндустрије (прехрамбена, индустрија пића и дувана) у периоду између два пописа пољопривреде (2012. и 2023), са фокусом на њихов утицај на економски раст.
„Коришћено пољопривредно земљиште (КПЗ) је смањено за 5,2 одсто (180 хиљада ха, са 3.437 хиљада ха на 3.257 хиљада ха). Највећи пад је регистрован код шумских површина, чак за 50,7 одсто (519 хиљада ха)“, наводи се у публикацији.
Земљиште под ораницама и баштама је незнатно повећано са 2,513 на 2,518 милиона ха, у структури КПЗ је повећало своје учешће са 73,1 одсто на 77,7 одсто.
„Воћњаци су повећани са 163 хиљ. ха на 196 хиљ. ха, чиме су повећали своје учешће у структури КПЗ са 4,8 одсто на 6,1 одсто. Земљиште под виноградима је смањено са 22,2 хиљ. ха на 18,2 хиљ. ха (0,6 одсто КПЗ).“
Највећи апсолутни и структурни пад регистрован је у категорији ливада и пашњака. Наиме, укупна површина ливада и пашњака је смањена са 713 хиљ. ха на 469 хиљ. хектара.
Спор процес модернизације пољопривредне механизације
Мада је у протеклој деценији побољшан квалитет и квантитет структуре механизације у Србији, процес модернизације пољопривредне механизације је спор и суочен са бројним проблемима.
„Стопа раста броја двоосовинских трактора износила је 17,4 одсто, а укупних комбајна (житни, силажни и остали) за 80 одсто. Учешће механизације старије од 10 година у 2023, у односу на 2012, смањено је, али је и даље на високом нивоу: 91 одсто трактора и 77 одсто комбајна је старије од 10 година“, резултати су истраживања РЗС.
На основу резултата пописа пољопривреде из 2012. и 2023. године, радна снага у пољопривреди (број чланова и стално запослених на ПГ) у 2023. је смањена за 20 одсто (за 285,3 хиљада лица).
У селима 22,8 одсто мање становника
У транзиционом периоду 2002‒2022. пад становништва у руралним (сеоским) насељима је двоструко бржи од пада укупног становништва. Док је укупно становништво у Србији (без АП КИМ) смањено за 11,3 одсто (са 7,5 на 6,65 мил.), становништво у сеоским насељима је смањено за 22,8 одсто (за 740 хиљ., са 3,27 на 2,53 милиона).
„Пољопривредна производња у Републици Србији у протеклој деценији је повећана са 5 милијарду ЕУР на 6,59 милијарду. ЕУР. Структурне промене одвијале су се у знаку смањења сточарске, односно раста биљне производње“, наводи се у овом истраживању.
