“Свака информација је од изузетне користи јер поспешује бржу контролу и сузбијање свих евентуалних злоупотреба, а самим тим је исплата субвенција онима који заиста имају право да их добију ефикаснија. Заједнички је интерес да новац свих грађана Србије намењен јачању наше пољопривреде и прехрамбене индустрије буде искоришћен на најбољи могући начин”, наводи се у саопштењу, пише Бизнис.рс
Агроекономски аналитичар Милан Простран позитивно оцењује контролу државе и сматра да је ово добар начин да се спречи да субвенције оду онима који земљу уопште не обрађују и држе је запарложену.
“С обзиром на то да је држава донела уредбу којом ће право на субвенције по хектару имати само они који обрађују пољопривредно земљиште, али не и власници који га дају у закуп или га уопште не обрађују, ова контрола уопште није зачуђујућа”, наводи Простран у разговору за Бизнис.рс.
Према његовим речима, раније су се субвенције добијале на бази власништва, а онда је велики број људи на тај начин добијао државну помоћ за гориво, ђубриво и слично. То право се, како каже, могло остварити и само на основу регистрованог пољопривредног газдинства, без обзира на то да ли се земљиште обрађивало или не.
“Пре поменуте уредбе то није било регулисано, али сада ова права можете да остварите само под условом да земљиште и обрађујете. Очигледно је држава схватила да велики број пољопривредних газдинстава ова права остварује само на основу власништва и да се велики део површина уопште није обрађивао. Зато је и донет овај пропис”, истиче Простран.
Према подацима последњег пописа Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији има 508.365 пољопривредних газдинстава која храну производе на површини од 3.257.100 хектара.
Наш саговорник каже да држава даје у закуп око 260.000-270.000 хектара пољопривредног земљишта, и да ипак остаје отворено питање да ли ће корисници овог земљишта успети да остваре право на субвенције.
“Питање је да ли ће право на субвенције имати пољопривредници који узимају у закуп пољопривредно земљиште од државе, али и од приватних лица. Ипак, суштина је да ви као власник пољоприведног земљишта које дајете у закуп немате право на субвенције, док закупац вероватно има”, напомиње Простран.
Он сматра да држава на овај начин жели да подстакне да се што више земље обрађује јер даје субвенције за производњу, да би се побољшао укупан прехрамбени биланс земље.
“Држава даје субвенције прво да помогне онима који обрађују земљу да остваре доходак, а истовремено и да побољшају укупан национални прехрамбени биланс уколико производе храну за своје и потребе тржишта. Ако ви само по основу власништва добијате новац и стављате га у џеп, а земљиште остаје у парлогу, то заиста нема никаквог смисла”, закључује Простран.
Бизнис.рс
