Пољопривреда у Србији прошла је кроз значајне структурне промене у последњој деценији, али трансформација аграрног система није завршена. Анализа Републичког завода за статистику указује да на пољопривреду снажно утичу економска транзиција и процес приступања Европској унији, као и нови глобални изазови – климатске промене, деградација животне средине и биодиверзитета.
Смањење земљишта и становништва на селу
У периоду од 2012. до 2023. године, коришћено пољопривредно земљиште смањено је за чак 180.000 хектара, док је укупан пољопривредни фонд пао са 5,35 на четири милиона хектара. Подаци пописа показују да је сеоско становништво опало за 389.000 људи, што директно утиче на расположивост радне снаге у пољопривреди.
Демографски пад је двоструко интензивнији на селу него у градовима: укупно становништво Србије смањено је за 7,5%, док је број људи у руралним подручјима опао за 13,3%. Просечан број чланова домаћинстава у селима пао је са 3,05 на 2,75, а просечна старост порасла са 43,3 на 45,2 године.
Воћњаци у порасту, пашњаци у нестајању
Док је земљиште под ораницама и баштама незнатно повећано – са 2,513 на 2,518 милиона хектара – воћњаци су доживели значајан раст. Површине под воћем порасле су са 163.000 на 196.000 хектара, а њихово учешће у структури коришћеног пољопривредног земљишта порасло је са 4,8% на 6,1%.
С друге стране, површине под ливадама и пашњацима драстично су смањене – са 713.000 на 469.000 хектара. Земљиште под виноградима такође бележи пад, са 22.200 на 18.200 хектара.
Мање газдинстава, мање пољопривредника
Иако је заустављена фрагментација поседа, наставља се смањење броја пољопривредних газдинстава чији су приходи искључиво из пољопривреде. У 2012. години сваки пети становник био је ангажован у пољопривреди, док је тај број у 2023. години пао на само једног од шест становника.
Аутори истраживања закључују да је највећи изазов српске пољопривреде и даље – ниска продуктивност, која заостаје за другим транзиционим, али и развијеним европским земљама.
