Помоћник директорка Агенције за безбедност саобраћаја Србије Мирко Коковић изјавио је данас да ће у новом закону о безбедности саобраћаја наћи мера привременог или трајног одузимања возила возачима који направе тежи саобраћајни прекршај.
Он је за Тањуг рекао да возило може да буде одузето трајно или привремено, па чак и ако је позајмљено.
„То ће остати у новом закону. Привремено одузимање може да траје две године. И ту се плаћа лежарина. Битно је да смо ушли у сам тај процес, јер то је нешто што постоји у Европи и једноставно постоји трајно одузимање. Тако да верујемо да ћемо ми преписати тај модел. То ћемо ускладити са европском праксом јер та мера има јако велики утицај“, рекао је Коковић.
Према његовим речима, та мера делује превентивно на возаче који су склони вожњи, не само под дејством алкохола, већ и под дејством психоактивних супстанци.
Коковић је истакао и да је једна од новина која ће имати велики утицај превентивно на понашање возача па и путника у саобраћају, увођење црне кутије, што ће произвођачи нових аутомобила морати да уграђују.
„Од 7. јула сва нова возила, путничка М1 категорије и лака теретна возила, односно возила до 3,5 тоне носивости, мораће да поседују црну кутију. Шта је црна кутија? Нешто слично као у авиону, где су искупљени сви подаци колико си возио колико дуго и то брзо. Бележи неколико секунди пре, за време, и након, при том не снима се звук, значи бележи се брзина, положај папучице гаса итд“, рекао је он.
Ипак, наглашава, из године у годину се смањује број возача који возе под дејством алкохола, пре свега јер сада лакше могу да изгубе не само возачку дозволу, већ и возило.
Коковић је нагласио и да је у односу на пре десетак година више него дуплиран број возила у Србији, а да је број смртно страдалих 50 одсто мањи, као и да је визија Агенције 0 повређених и страдалих у саобраћају.
„Разлог те добре статистике је савст али и комбинација превенције и репресије. Добри путеви, возила, промена свести, репресивне мере. Саобраћајна полиција открива преко 1.400.000 саобраћајних прекршаја, што значи да добро раде свој посао“, рекао је он и указао да је све више младих почетника који дозвољавају и да изгубе возачку дозволу у пробном периоду када важе посебна правила.
„Проблем је вожња под дејством алкохола, у свакој деветој саобраћајној несрећи. У Србији је негде око 15 одсто настрадалих лица било под дејством алкохола, односно свако 192. лице управља под дејством алкохола“, рекао је Коковић.
Осим вожње под дејством алкохола неки од најчешћих прекршаја су претицање колоне возила преко неиспрекидане линије, непропуштање возила под пратњом, вожња деце како није прописана.
Говорећи о кампањи „Вози одморан“ Коковић је рекао да је њен циљ да се на неки други начин допре до возача, да им се промени свест и да када је умор у питању, допремо до њих и да схвате колико је тај умор опасан.
„У летњим месецима, рецимо 2001. године,нама је погинуло 245 возача и путника, док, рецимо, прошле године имали смо 76 смртнострадалих путника у та два месеца. Кампања траје од 1. јула до 10. септембра, то је период годишњих одмора, када имамо највећи обим саобраћаја, како транзитног, тако и домаћег и да је циљ да смањимо број саобраћајних незгода и последица које изазива умор“, рекао је Коковић.
Према његовим речима, умор је потцењени утицајни фактор настанка саобраћајних незгода, јр се велики број саобраћајних незгода догоди управо због умора.
„Сви мислимо да можемо да возимо 10, 12 сати колико нам треба до одређених дестинација, међутим, једини лек за умор, јесте квалитетан одмор, квалитетан сан у трајању од 6 до 9 часова. Саобраћајне незгоде су догађаји који мењају животе свих учесника у саобраћају, родбине, значи треба да мислимо о својим најближим, тако да једноставно морамо да слушамо, да поштујемо саобраћајне прописе, а конкретно у овом случају да се придржавамо савета да кажем, лица која се баве безбедношћу саобраћаја. Тако да када су умори и пад концентрације и поспаност чести разлози настанка саобраћајних незгода“, рекао је Коковић.
Додао је да је препорука да се путовање планира, што значи да се припреми возило, планира траса путовања, да се често праве паузе, односно на свака два сата у трајању од минимум 15 минута, да се што више хидрирамо, да температурна разлика између унутрашности возила и спољне температуре не буде превелика.
„Затим избегавати вожњу ноћу и да испланирамо унапред путовање, односно да се распитамо колике су гужве на граничним прелазима, да не би дошли у ситуацију да чекамо неколико сати и након тога, када прођемо границу, већина путника, односно возача, покушава да надокнади то изгубиљено време на рачун прекорачења брзине, а прекорачење брзине, односно брзина је убица број 1 на путовима, не само Србије, већ и осталих европских градова“, рекао је он.
Појашњава да се у претходних неколико десетина година највећи број незгода дешава у касним вечерњим и раним јутарњим сатима јер је наш организам навикао да спава у том периоду.
„Разумљиво је да људи због високих температура и гужви избегавају вожњу преко дана, али наша препорука је да буде од 7х ујутру или од 18 часова, па да се подели путовање. Да се праве паузе“, нагласио је Коковић.
