У нашој земљи ће за само 48 сати доћи до драстичне промене времена: температура ће са 5-6 степени у уторак већ у среду порасти на 13, а у четвртак на невероватних 20 степени уз ветровито време. Већ у петак се очекује нови тотални обрт и нагло захлађење са снегом, па опет – минус!
Већ у ноћи између понедељка и уторка служби хитне медицинске помоћи јављали су се пацијенти са хроничним обољењима: највише астматичари, срчани болесници, хипертензичари и психијатријски пацијенти. Биометеоролошка прогноза за сутра такође каже да ће се већина грађана Србије осећати лоше.
– Биометеоролошке прилике утицаће неповолјно на све осетлјиве особе, нарочито на срчане болеснике, астматичаре, хипертоничаре и нервно лабилне. Од метеоропатских реакција могу се јавити главоболја, замарање и смањена концентрација. Услед прилива топлијег ваздуха саветује се избегавање већих физичких напора – наводи се на сајту Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).
Пратите упозорења и савете биометеоролога
И знатно мање промене временских прилика могу да појачају симптоме хроничних болести, а како су раније објаснили у РХМЗ, промена времена се осећа и до неколико дана раније. Када се ради о наглим и краткотрајним променама готово да нема особе међу свим генерацијама која не осећа метеоропатске тегобе, због чега је важно пратити упозорења и придржавати се савета медицинских стручњака.
И здрави реагују на промене
Код здравих особа које су осетљиве на промену времена – метеоропата – јављају се следеће метеоропатске реакције:
- главобоља условљена наглом променом температуре и њеним израженим дневним ходом,
- раздражљивост и променљиво расположење (када је појачан јужни и југоисточни ветар),
- болови у мишићима (при повећаној влажности ваздуха),
- умор, поспаност и малаксалост (при топлом и влажном времену).
Ово су здравствени савети реномираних специјалиста и ево шта они кажу.
Савети кардиолога за нагле промене времена
Интервентни кардиолог проф. др Душан Ружичић, специјалиста интерне медицине, каже да би болесници који имају хроничне кардиоваскуларне болести као што су повишени крвни притисак, или болују од коронарне болести, односно ангине пекторис, морали да поведу рачуна о следећем:
- Не треба да прекидају узимање лекова за снижавање крвног притиска, за повишени ниво масноћа у крви.
- Ако су имали терапију због коронарне болести да је нипошто не прекидају.
- Да буду знатно умеренији у исхрани и у пићу.
- Да болесници који знају да имају коронарну болест избегавају изласке у најхладнијим деловима дана, рано ујутру и касно увече.
- Хронични болесници би требало да носе заштитну маску ако је ваздух загађен.
- Физичку активност треба упражњавати у најтоплијем делу дана и наставити с тим, али не када су мразеви јаки. Ако живимо здравим стилом живота апсолутно ћемо бити припремљенији на промене времена.
- На појаву првих симптома стезања у грудима одмах се јавити у хитну медицинску службу.
Прим. др Татјана Радосављевић, пулмолог, каже да су астма и хронична опструктивна болест плућа болести које су врло зависне од временских услова, атмосферског притиска, температуре ваздуха и присуства влаге у ваздуху.
– Људи који дуго болују од тога добро знају шта им ваља чинити када нам долазе такве промене времена. Покушавају да појачају терапију или покушавају да не излазе из куће, у сваком случају покушавају да избегну промене времена. Међутим, уколико дође до погоршања, до гушења, говоримо о пацијентима на које утиче оваква промена, и ако им појачање терапије не помогне које имају код куће у виду пумпица или у виду других лекова, треба да се јаве свом лекару. По потреби, уколико је то погоршање у време касне јесени и зиме, морају чак и у болницу да се јаве – каже др Татјана Радосављевић.
Што се тиче особа које немају плућне проблеме, бројни су фактори који утичу на њих јер је све више метеоропата.
– Осећај недостатка ваздуха не мора бити изазван одређеним плућним проблемом, него могу реаговати једноставно на тај начин. Мој савет је да, пре свега, прате биометеоролошку прогнозу и да у складу са тим примене терапију коју већ имају или је појачају. Ако не иде ни то, обавезно да се јаве лекару – поручује др Радосављевић.
Савети психијатара за нагле промене времена
Др Александра Аничић Тошовић, психијатар, каже да би с обзиром на најаву наглог раста, а затим пада температуре, психијатријски пацијенти требало да наставе да узимају редовно своју терапију.
– Када говоримо о популацији пацијената који имају већ хронично обољење са којим живе и имали су погоршања и побољшања, они знају како да препознају симптоме који су различити од пацијента до пацијента. Савет је да редовно узимају терапију и да наставе да се баве својим активностима – каже др Александра Аничић Тошовић.
Према њеним речима, здрав модел живота који подразумева довољно сна, добру хидратацију организма, рекреацију и спорт, време проведено у природи, смањење стреса на најмањи могући ниво и друго, утиче позитивно на пацијенте који имају друге болести, па и на пацијенте које имају неко ментално обољење.
Ако неко не спава довољно, има претерано стреса у животу који не контролише, имаће чешћа погоршања, напомиње саговорница.
– Да би се поставила дијагноза депресије и било ког другог менталног обољења постоје јасно дефинисани критеријуми. Рецимо, депресија се лечи лековима из одређене групе лекова у зависности од придружених стања, зависи од клиничке слике до клиничке слике и од пацијента до пацијента – објаснила је др Александра Аничић Тошовић.
Еспресо
