Пријемни испити на факултетима широм Србије почели су 24. јуна, а чињеница је да су ученици са одличним успехом, неретко и вуковци, доживели тотални фијаско када је у питању знање показано на пријемом испиту.
Иако је на поједине смерове факултета конкурисало више кандидата него што има места, то не би требало да буде оправдање зашто су деца махом лоше урадила пријемне за упис на факултете.
Тако, више кандидата него места има на смеровима:
Грађевинарство на Грађевинском факултету
Софтверско инжењерство на Електротехничком
Информациони системи и технологије на Факултету организационих наука
Стоматологија на Стоматолошком факултету
Фармација на Фармацеутском
Микробиологија
Физиологија на Биолошком факултету
„Кикс“ на Медицинском и ФОН-у
Пријемни на Медицинском факултету у Београду ове године полагало је око 1.000 кандидата, док је само 558 положило. Уписна квота је 500 бруцоша, од тога 460 чије се школовање финансира из буџета и 40 самофинансирајућих студената. Дакле, било је дупло више заинтересованих него што има места за најмлађу генерацију будућих доктора.
Право да конкуришу за упис стекли су они кандидати који су постигли најмање 31 бод. Дотле није добацило 456 матураната који су пали пријемни, а тиме је скоро преполовљен број потенцијалних студената прве године медицине. Положило је 558 кандидата.
На списку кандидата који су пали пријемни, чак 285 били су одлични ђаци све четири године средње школе, а међу њима је и 38 матураната са свим петицама и максималних 40 бодова, које из средњошколских клупа носе вуковци.
На пријемном за ФОН имали 0 бодова
Када је у питану Факултет организационих наука, један од најтраженијих факултета у Београду, њега ће у наредној школској години уписати 980 студената на основне академске студије на два акредитована студијска програма на које се пријавило 2.053 кандидата.
Према подацима о резултатима пријемног испита који су објављени на сајту Београдског универзитета, изненађује информација да су поједина деца на пријемном остварила мање од једног бода.
Ипак још више забрињава податак да је добар део освојио нешто више од 10 или испод 10 поена на пријемном.
Тако је на ФОН-у било случајева да су ђаци и са одличним успехом из средње школе на пријемном добијали 10, 9, 6, 4, али и 0,3 поена.
Зашто одликаши тако лоше пролазе на испитима
Бранко Ковачевић, некадашњи ректор Универзитета у Београду каже да није изненађујуће да се „петице из средње школе истопе“ на пријемним испитима, али да забрињава тај тренд.
– Дешавало се да вуковци падну, ученици са свим петицама да не положе пријемни. То је елиминациони пријемни на неки начин, јер носи 60 одсто, док успех из школе при упису на факултете носи 40 одсто. Пријемни има улогу да се награде деца која раде. На ФОН-у је то нормално јер се за пријемни пријави више од 2.000 ђака. Због тога се лако деси да дете ту освоји 10, мање или нула бодова на пријемном, али оно које учи добро моћи ће само захваљујући пријемном да упише – говори он.
Он је оценио да је део проблема и у образовном систему који је доминантан у нашој земљи.
– Наш образовни систем се фокусира на понављање знања, учењу напамет, зато нам и деца тако лоше пролазе на ПИСА тестовима. То је један од разлога зашто се стално и одлаже државна матура јер факултети немају поверење у примарно и секундарно образовање, односно у основне и средње школе – истиче Ковачевић.
Према речима некадашњег ректора Универзитета у Београду то је показатељ пада школског система.
– Нико неће више да буде професор математике, физике, хемије или других предмета, а тек учитељи. Интересовање деце не постоји. Баш зато на тим факултетима где је интересовање мање некад буде и довољно за упис само успех који се донесе из школе – упозорава он.
Поклањање оцена узело маха
Александар Марков, председник Форума београдских гимназија истакао је да је корен проблема у основним школама.
– Када се ученик упише у школу и уђе у образовни систем, имам утисак да штеловање успеха креће већ од првог разреда основне школе, и протеже се кроз цело њено трајање, али је очигледно да се наставља и кроз средње школе. Оцене су изгубиле свако мерило вредности. Поражавајуће је сто су и неке гимназије које су престижне почеле са преправљањем оцена на наставничком већу – каже он.
Истиче да управо због таквог штеловања оцена које је у образовном систему Србије често сведочимо тако лошим резултатима одличних ученика и вуковаца на пријемним испитима.
– Да имамо државу матуру, ми бисмо добили повратну информацију о томе које су то школе где вуковци не могу да положе пријемни испит. То што је неко вуковац би требало да буде гаранција да бар може да положи пријемни испит, а управо због те чињенице да се оцене масовно поклањају оне су изгубиле вредност, као што је и Вукова диплома је изгубила сву своју вредност – упозорава Марков.
Како каже, због тога долазимо до такве ситуације да се у школама све више води рачуна о оцењивању, а не о стицању знања.
– Имамо непојмљиву ситуацију да ученици који имају врло добар успех могу да се упишу лако на факултете јер ураде добро пријемне, док ученици који су вуковци подбаце – наставља он.
Марков је додао да се у тим случајевима налазе изговори попут треме, али то каже он, није оправдање.
„Школа се обесмишљава“
– Сама девалвација оцена постала је саставни де процеса обесмишљавања школе као образовне установе, а до тога је дошло када је систем вредности у друштву опао. То је процес који је почео пре много година, а траје и даље – упозорава Марков.
Према његовим речима, осим пољуљаних вредности у друштву, одговорност би требало тражити и у наставницима.
– Поражавајуће је да неке од елитних школа и гимназија без проблема поклањају оцене. То је постала нова нормалност у свим школама, не само у гимназијама. Оног тренутка када су наставници дигли руке од свега, од оцена тада је тај проблем постао изражен. Истина, поклањања оцена је било одувек, али занемарљиво, масовно поклањање оцена ишло је руку под руку са срозавањем статуса наставника – говори он.
Он је напоменуо да прво потребно повратити наставницима статус, углед и платежну моћ како би се сачувало образовање деце.
– Потребно је прво повећати плате, јер да би неко свој посао радио како треба није реално ослањати се на ентузијазама. Такође је потребно створити подстицајну и конкурентну атмосферу, односно поново учинити занимања у просвети пожељним. Може се ићи и линијом мањег отпора и мењати систем оцењивања што опет не би био показатељ реалног знања – подвукао је Марков.
Еспресо
