На тржишту рада евидентан је раскорак између потреба послодаваца и жеља ученика, а занатске, машинске и грађевинске школе уписује недовољно ђака. Већ неколико година готово нико не жели да се школује за занимања попут зидара, тесара, армирача, потврђују у Форуму средњих стручних школа, а како истиче Милорад Антић, председник овог форума, нису попуњене ни школе за пекаре и месаре, извођаче осталих грађевинских радова. О томе сведочи и статистика Националне службе за запошљавање, јер су се управо међу најтраженијим занимањима – онима за којима су послодавци овог августа пријавили највише потреба за запошљавањем – нашли тесари, армирачи и зидари…
На огласима послодавци нуде плате изнад 1.000 евра за занимања као што су вариоци, професионални возачи, механичари, пекари, кувари и занатлије из грађевинске струке. Такође, водоинсталатери, електричари, столари и молери могу да зараде и више од те суме, нарочито ако имају своје предузетничке радње. Ипак, статистика показује да се у Србију најтеже враћају они који су најпотребнији – бравари, вариоци, занатлије, тесари – јер боље зарађују у иностранству.
– Што се тиче занатских занимања, рецимо, прошле године било је стотинак огласа, што можда звучи као мали број, али када погледате број пријава, онда заправо видите колико нема људи с тим звањима на тржишту рада – открива Милош Турински, пи-ар „Инфостуда”.
Мањак тих радника повлачи за собом и друге проблеме. Ко је претходних месеци морао да ангажује водоинсталатера, електричара, столара или молера, могао је да се увери колико су ове услуге поскупеле (молери траже око 12 евра по квадрату), али и како је тешко пронаћи слободног и доброг мајстора. Стручњаци ту немају дилему – дефицит радне снаге у одређеној професији подиже цену рада. Занатлије су данас међу најбоље плаћеним радницима, али је проблем што уговорене цене рада у тим делатностима не одражавају увек стручност и образовање, већ потребу за радником.
Бојан Станић, помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије, сматра да тржиште диктира услове и одређује које професије су перспективније у погледу зарада.
– Некада када је у земљи било много електричара, водоинсталатера и возача, ова занимања су била плаћена мање него што је то данас случај. С временом се ситуација променила. Генерално посматрано, у последње време расте тражња за столарима, молерима, пекарима, керамичарима… Ипак, да би земља имала одржив економски и друштвени развој, потребни су јој и високообразовани људи, попут доктора, али и занатлије. Зато је неопходно обезбедити континуиран раст зарада – наглашава Станић.
Пошто су млади недовољно заинтересовани за занате, Министарство за рад предложило је да се направи листа дефицитарних занимања која би омогућила да се радници из струка које недостају Србији лакше „увозе” из иностранства, пренели су медији подсећајући да је Унија послодаваца поднела предлог за свеобухватну реформу образовног система како би се урадила комплетна анализа и школство прилагодило потребама привреде. Листе дефицитарних занимања имају и развијене земље, као што су Аустрија и Немачка, које примају велики број страних радника сваке године. На основу таквих листа послодавци могу да ангажују особе које нису држављани чланица Европске уније.
Око 45 одсто младих не зарађује
Када је реч о зарадама, према подацима из Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у 2024. години, који потписује Кровна организација младих Србије, истраживање је показало да до 80.000 динара зарађује 27,7 одсто младих, а између 80.000 и 130.000 динара приходује 18,1 проценат омладинаца. Више од 130.000 динара прима 9,4 процента младих. Поред тога, 44,9 одсто младих не зарађује. То су они који су у систему образовања или незапослени.
бизнис.курир.рс/Политика
