Током лета у Србији су најтраженији сезонски радници у угоститељству, грађевини, малопродаји и пољопривреди.
У угоститељству доминирају огласи за конобаре, помоћне куваре, особље за шанк и рад на манифестацијама, док је грађевина активна са потражњом за физичким радницима и мајсторима свих профила.
Малопродаја тражи испомоћ на продајним пунктовима – посебно за сладолед, пиће и освежење, док се у пољопривреди траже радници за бербу воћа, што кулминира у јулу и августу.
“С обзиром на то да је туристичка сезона у Хрватској и Црној Гори у пуном јеку, део сезонских радника из Србије одлази у иностранство, што додатно погоршава већ изражен дефицит на домаћем тржишту. Највише недостаје радника у физички захтевним секторима попут грађевине, пољопривреде и у кухињи за квалификована занимања попут кувара, роштиљ мајстора и посластичара”, каже у разговору за Бизнис.рс менаџер за односе с јавношћу Инфостуда Милош Турински.
Када је реч о зарадама, наш саговорник наводи да се оне у Србији за сезонске послове крећу од 65.000 до 90.000 динара месечно, у зависности од типа посла и локације.
“Дневнице су највише у грађевини и пољопривреди, где се крећу око 50 евра дневно, а за неке специфичне ангажмане, као што је берба малина, дневница је између 4.000 и 5.000 динара, уз обезбеђена три оброка и смештај”, додаје он.
На питање колико закон штити сезонске раднике и које су обавезе послодаваца, Турински напомиње да у сектору пољопривреде већ неколико година постоји механизам за поједностављено ангажовање сезонских радника који омогућава брзу и легалну пријаву путем портала е-сезонски радници, али да и даље постоје сектори у којима је присутан рад “на црно”.
“Ова форма пружа основна радна права: пензионо осигурање и осигурање у случају повреде на раду, али не и право на здравствено осигурање и боловање. У другим секторима закон предвиђа могућност уговора о привременим и повременим пословима или уговора о делу, али пракса показује да се део сезонског рада и даље обавља ‘на црно’, нарочито у грађевинарству и угоститељству. Ту су радници без формалне заштите и без приступа социјалним и здравственим правима”, истиче Турински.
С друге стране, послодавци су дужни да пријаве сезонске раднике, потпишу одговарајући уговор, и да обезбеде минимум радних услова и безбедност на раду.
Поредећи Србију са земљама региона, Милош Турински истиче да су зараде у Хрватској, Црној Гори и Словенији вишеструко више него у нашој земљи, што је и главни разлог због ког велики број сезонских радника из Србије одлази ван земље.
Према подацима Инфостуда, конобари у Хрватској зарађују од 1.000 до 1.500 евра, бармени од 1.100 до 1.600 евра, рецепционери од 1.000 до 1.400 евра, кувари од 1.800 до 2.500 евра, роштиљ и пица мајстори до 2.500 евра, док помоћни радници у кухињи и собарице могу да зараде од 900 до 1.400 евра.
“Већина послодаваца у тим земљама уз плату обезбеђује смештај и исхрану, што додатно повећава исплативост оваквог ангажмана. У поређењу са домаћим условима, где просечна зарада за сезонски рад ретко прелази 800 евра, јасно је зашто се сваке године бележи одлив радне снаге у суседне земље. Уједно, управо тај тренд ствара дефицит радника у Србији, нарочито у секторима који се ослањају на летњу сезону”, закључује Турински.
БОНУС ВИДЕО:
