Završni refren jedne od najpoznatijih Lenonovih numera, Imagine (Zamisli),
svrstana u antiratne pesme, odnosno ista predstavlja odu svim neostvarenim
idealima, ali kroz svoje stihove govori i o ljubavi. Ne samo o vezama izmedju
partnera, već i o svim onim nitima koji vezuju sve hodače po stazama koje gazimo
svi mi, rodjeni i oni koji su samo mali trag pustili na ovoj planeti, ne stižući da svoj
maljušni korak pretvore u bestrzajni vapaj prosut kao urlik zalutalog kojota na
obroncima naših duša. Imaginarna predstava o svim blagodetima u mirnodopskoj
oazi sveta, bez inicijalnog podvodjenja pod lažni patriotizam, skrupulozni, ali i
nesavesni sistem, u kojem je sve zabranjeno što nije strogo propisano pravilima
pretočenih u strogo nepopoustljive senke lanaca.
U tom iluzionističkom maštanju, hodu izmedju nebeske providnosti i
iščašenog paklenog otvora, lebdi dan, težnja da svi ljudi odžive isti, samo sada,
samo danas, bez ikakvih prikladnih mogućnosti da svoju prošlost pretvore u
budućnost. Treba zamisliti svet bez granica, bez svih suptilnih nametanja medja,
bez smrti, vere, samo život u miru. Barem jedan dan. Da li bi zaista svet mogao
funkcionisati kao jedan, da li je za rezbarenje tih poniznih ideala neophodno još
nešto sem želje da se odsanja bolji kutak u nekim zamišljenim prostorima gde
nema pohlepe, gde ne caruje glad, gde je svet, i takav kakav jeste, ljudi ga dele. Ili
je ta iluminacija života samo još jedan deo sinhronizovane laži i ništa drugo.
Zamisli (Imagine) je komponovana od strane Lenona 1971. godine, ali je on
u kasnijim intervjuima par puta naglasio da za stvaranje iste nije zaslužan samo
on, već i da mu je u mnogome pomogla Yoko Ono, njegova životna saputnica,
odnosno da je ona zajedno s njim učestvovala u stvaranju legendarnog songa. Tek
2017. godine njoj je i zvanično priznato koautorsko pravo na Imagine (Zamisli).
Nežni zvuci klavira i Lenonovsmireni glas zaista fasciniraju u tih nekoliko
minuta besprekornog sanjarenja i lebdenja izmedju stihova koji opčinjuju sve
sanjare, a nema nikoga ko se nekada nije prepustio sličnom uživanju, zamišljajući
svet mnogo lepšim mestom i sa nekakvom setom radjajući sopstvene misli u
idealističkoj formi blaženstva. Numera je jednostavna, nije zahtevna za izvodjenje,
ali to oličenje skladnosti glasa, muzike, stihova i snova, zrači nekim unutrašnjim
bogastvom, vidljivo i osetljivo već nakon samo prvih tonova šetnje medju
oblacima.
Album Imagine je objavljen 9. septembra 1971. godine i pored naslovne
numere nosi još jednu izuzetnu tvorevinu, Jelous Guy (ljubomorni momak ili ti
Ljubomorko). Inače, možda je samo Bryan Ferry obradio pomenutu numeru na
jedan raspevaniji način, sa nešto malo više soficiranije muzike, te ležernijim
glasom doprineo da Jelous Gay i dan danas traje. Nesporno da na albumu ima još i
te kako respektabilnih numera, kao što je I Dont Wanna Be A Soldier Mama (Ne
želim biti vojnik, mama), što samo govori o jednom apsolutnom antiratnom
raspoloženju koje je vešto oslikao , ne samo muzičar, pesnik, glumac i nesporni
lider Bitlsa, nego i mirovni aktivista, vizionar za neki lepši i uredjeniji svet, no što je
ga je tada okruživao.
Uvek je bilo sukoba medju ljudima, narodima, kulturama, a možda i
svetovima. Što se pisanih tragova tiče oni katkad ostavljaju obris o jednom
razdoblju ljudskosti, kukavičluka i podlosti, a bića koja žele da se zovu ljudima
moraju u svoje gene udenuti, ne samo plemenitost i junaštvo, već i razum sa
odredjenom dozom ljubavi prema svima. Ali ne deklarativno, već da to iz svakog
njihovog postupka proizilazi, bez da za to dobijaju bilo kakvu nagradu, samo
istinsko milosrdje prema drugome i razumevanje postupaka i onih koji svakako ne
zaslužuju da udju u literaturu istorije, može biti putokaz za kakav- takav mirni
sklad izmedju unutrašnjih ljudskih nemira i izopačene sile koja ruši sve pred
sobom.
Lenonov pokušaj da umiri ratnohuškačke porive medju ljudima,
posmatrajući sa ove poluvekovne distance, sada može izgledati simpatično i
smešno, ali u onom razdoblju haranja oružanih sukoba, njegovi stihovi, muzika i
glas, imali su odjek medju mladim ljudima nespremnih da uzalud ginu širom
planete za tudje interese. Nesposobnost svake politike ogleda se u krajnjem
ishodu čovekove propasti – u ratu. Lenon je to želeo preduprediti na jedini način
na koji je to znao, kroz muzičko tekstualno otelotvorenje sopstvenih snova i misli,
korigujući svoj prakticizam kroz maštu i čežnjom za neke slobodnije vidike. Znam,
pitate se šta se promenilo u poluvekovnom traženju mira. Malo toga, a sve
promene nisu išle na bolje. Ali, hajde, zamislite svet koji vas okružuje u nekim
miomirisima optočenim svetlim bojama, sa osmesima i laticama koje lepršaju na
vetrovitom danu milujući vaša lica. Smislite to zrnce ljubavi i mira i razumećete
iskrene Lenonove težnje da prekreči celi svet mirom i ljubavi. Ista je priča, samo su
uloge drugačije rasporedjene u teatru apsurda.
Miodrag Marković
