Под комуналним услугама се подразумевају услуге од општег интереса чије коришћење омогућава наше нормално свакодневно функционисање (испорука електричне енергије, гаса, воде). Ове услуге се обрачунавају и доспевају месечно и наплаћују се достављањем рачуна корисницима услуга.
Разлог писања овог текста лежи у томе што је његов аутор приметио одсуство потпуних информација о роковима и условима под којима наступа застарелост ових потраживања.
Шта је застарелост
Застарелост потраживања се на наједноставнији начин може дефинисати као престанак права да се захтева испуњење неке обавезе принудним – судским путем. Дакле, када протекне одређени законом утврђени временски период више се наплата таквог потраживања не може остварити подношењем тужбе суду, односно када се ради о комуналним услугама, подношењем предлога за извршење јавном извршитељу. То, међутим не значи да потраживање престаје да постоји, већ се само не може принудно наплатити, односно постаје „неутуживо“.
Рокови застарелости су прописани Законом о облигационим односима, па тако закон прописује општи рок застарелости потраживања од 10 година, што значи да сва потраживања застаревају у року од 10 година, осим потраживања за која закон предвиђа краћи рок застарелости.
Једногодишњи рок застарелости
Када је реч о потраживањима на име комуналних услуга, та потраживања, према члану 378. Закона о облигационим односима, застаревају у року од годину дана, али само уколико се ради о комуналним услугама које су пружене за потребе домаћинства. Једногодишњи рок застарелости се не примењује када су у питању комуналне услуге пружене предузећима и предузетницима (угоститељским, трговинским радњама и сл.).
Кад наступа застарелост
Застарелост наплате комуналних услуга наступа када протекне годину дана од дана када је пружалац услуге (поверилац) имао право да захтева испуњење обавезе. Тај дан се назива дан доспелости обавезе и код комуналних услуга то је дан који је у рачуну наведен као дан до када дуг треба да се плати. Треба имати у виду да ова потраживања најчешће доспевају одређеног дана у наредном месецу у односу на месец у коме је услуга пружена. С тога ће и рок од годину дана у коме се може тражити њихова принудна наплата, почети да тече од тог дана. Тако нпр. ако је услуга пружена у фебруару 2024. године, а у рачуну је наведено да дуг треба да се плати до 20. марта 2024. године, једногодишњи рок застарелости почиње да тече од тог датума, због чега ће у конкретном примеру принудна наплата успешно моћи да се тражи најкасније до 20. марта 2025. године.
Овде треба нагласити да суд на застарелост не пази по службеној дужности, па ће суд, ако се дужник не позове на застарелост, тј. ако не истакне „приговор застарелости“, донети одлуку којом ће обавезати дужника да плати дуговање, иако је оно застарело. Разлог таквом поступању је у чињеници да наступањем застарелости, потраживање не престаје да постоји, већ постаје, како је то већ речено „неутуживо“. То значи да ако дужник, из било ког разлога плати дуг који је застарео неће имати право да тражи повраћај онога што је платио, јер није платио нешто што не дугује.
Када се застарелост прекида
Рокови застарелости су прописани законом и они се не могу скраћивати нити продужавати, али се застарелост може прекинути. У таквом случају, након прекида, застарелост почиње изнова да тече, а време које је протекло пре прекида се не рачуна у нови рок застарелости. До прекида застарелости може доћи како радњом дужника, тако и радњом повериоца.
Прекид застарелости радњом дужника
Дужник ће прекинути застарелост тако што ће изричито признати дуг или тако што ће предузети неку конкретну радњу, као што је нпр. плаћање дела дуга или камате, која радња се изједначава са признањем дуга. Када се ради о комуналним услугама, чија наплата доспева сваког месеца, ако дужник није платио услугу за већи број месеци, па изврши плаћање без назнаке за који месец плаћа, односно ако изврши „неопредељену уплату“ (у ком случају се сматра да плаћа најстарије доспело незастарело дуговање), застарелост се прекида, даном те уплате и након тога почиње поново да тече.
На пример, ако се дуговање односи на период јануар – мај 2024. године, свако од тих месечних потраживања застарева у року од годину дана од дана доспелости (потраживање за јануар 2024. године, застарева у фебруару 2025. године, за фебруар у марту 2025. године итд). Међутим, ако дужник изврши плаћање у том периоду, не наводећи за који месец плаћа, онда се сматра да је платио најстарије дуговање, односно дуговање за јануар. Таквом уплатом дужник је, у конкретном примеру прекинуо застарелост и за дуговања за фебруар, март, април и мај, па једногодишњи рок њихове застарелости почиње поново да тече од дана извршене уплате.
Прекид застарелости радњом повериоца
До прекида застарелости може доћи и радњом повериоца, и то сваком радњом повериоца предузетом пред надлежним органом у циљу наплате потраживања. Дакле, није довољно да поверилац упути опомену или упозорење дужнику или га усмено позове да измири обавезу, већ је неопходно да пред надлежним органом (судом или јавним извршитељем) покрене поступак ради наплате дуговања.
У овом случају прекид застарелости траје све до окончања поступка пред органом пред којим је покренут, односно за све време трајања поступка, застарелост не тече. При томе, за наступање прекида застарелости је без значаја чињеница када је дужник сазнао да је поступак покренут, већ само моменат покретања поступка од стране повериоца.
Тако нпр. може се догодити да поступак буде покренут 2022. године, ради наплате потраживања доспелих 2021. године, а да дужнику решење о извршењу из неког разлога (непреузимање поште, избегавање пријема и слично) буде уручено 2024. године. Тачно је да је у том случају од доспелости потраживања протекло више од једне године, али она нису застарела, јер је застарелост прекинута подношењем предлога за извршење, односно покретањем поступка 2022. године.
До када се застарелост може истаћи
Поступак принудне наплате потраживања на име комуналних услуга, у нашем правном систему спроводе јавни извршитељи, па ће пружалац услуге поступак против дужника покренути подношењем предлога за извршење јавном извршитељу. Када дужник прими решење о извршењу он има право да у року од осам дана поднесе приговор (о коме одлучује суд) у коме се, поред осталог може позвати и на застарелост.
Ако суд усвоји приговор дужника, поступак се наставља пред судом, по правилима парничног поступка. У том поступку дужник (сада тужени), све до његовог окончања пред првостепеним судом може истаћи приговор застарелости потраживања. Суд ће о том приговору одлучити и у зависности од тога да ли је потраживање застарело или не, решење јавног извршитеља оставити на снази или га укинути и одбити захтев повериоца (тужиоца), ако нађе да је потраживање застарело. Приговор застарелости, уколико није истакнут у првостепеном судском поступку се не може, с успехом истаћи у жалбеном поступку.
Закључак
Потраживања на име извршених комуналних услуга застаревају у року од годину дана од дана њихове доспелости, али дужник неће бити обавезан да плати застарело потраживање само уколико се на застарелост позове. Потраживање није застарело, ако је у току рока застарелости, она прекинута радњом повериоца или дужника.
