Мраз у рано пролеће може нанети озбиљну штету пољопривредним културама. Међутим, знатан део ове штете може бити спречен примењивањем пасивних или активних облика заштите од мраза. Пасиван облик заштите подразумева мере које се предузимају пре наступања мраза. Одабир локације-воћњак не садити на местима на којима се хладан ваздух скупља и где се хладан ваздух споро креће или задржава – котлине, долине, депресије. Брдовити терен најбољи положај. Садња високостаблашица и касноцветних сората воћака.
Кречење стабала и јачих скелетних грана у јесен кад отпадне лишће. Познато је да се предмети беле боје слабије загревају због одбијања сунчевих зрака па не долази до брзог загревања биљке, што има за последицу да се у пролеће успорава кретање вегетације чиме се смањује и могућност страдања воћака од касних пролећних мразева. Ова мера највише ефеката даје код коштичавог воћа (кајсије, брескве, шљиве, вишње). Активне методе примењују се само у случају појаве мраза. Суштина је да се спречи губитак топлоте или да се топлота доведе биљци како би се температура биљке одржала изнад тачке мржњења. Заснива се на конзервирању топлоте, додавању топлоте, мешању ваздуха. Покривање биљака представља најједноставнији начин заштите од мраза. Заштита се може извршити отпадним материјалом са пољопривредних газдинстава (слама, лишће, грање), индустријским производима (тканине, стари чаршави, вреће) и хемијским производима (пластичне фолије). Замагљивање је један од начина смањења израчивања топлоте од стране земљишта јесте и стварање вештачке магле разним хемијским средствима у чврстом или течном стању, а која се распршују разним апаратима или уз помоћ пољопривредне авијације. Овако створена магла може дуго да се одржи изнад брањеног подручја. Задимљавање је најстарија и најјефтинија заштита од мраза. Облак дима штити и спречава емитовање топлоте чиме ублажава
хлађење приземних слојева ваздуха. Паљењем различитих унапред припремљених
материјала, који стварају густ дим а не сагоревају брзо, на пример старих
аутомобилских гума, дрвета, стајског ђубрива итд прави се димна завеса која штити
земљиште и воћке од великих губитака топлоте. Потребно је поставити око педесетак
огњишта по хектару. Најбоље је палити огњишта око поноћи, како би воћке биле
заштићене од најјачих јутарњих мразева а завесу би требало одржавати све до изласка
сунца. Уколико се примени благовремено, димљење повећава температуру за
0,5°Ц до 1,5°Ц. Прскањем (орошавањем) не повећава се температура ваздуха
већ се биљка штити на тај начин што се конзервира температура саме биљке и не
дозвољава да падне испод тачке мржњења. У поступку замрзавања воде
ослобађа се топлота. Ако је неки део биљке покривен танким слојем воде, топлота
која се ослобађа преласком воде у лед довољна је да спречи пад температуре тог
биљног дела испод 0°Ц. Ледена скрама која се формира представља изолатор који штити
биљку док траје мраз. Прскање треба почети када температура око цветова падне на
0°Ц. Раније прскање некорисно-не ствара се лед. Мора се прскати споро у виду
измаглице, све време деловања мраза, без прекида (неповољан је прекид преко 3-4
минута). Овим начином могуће је обезбедити заштиту и када је интезитет минус
11°Ц. Прскање треба завршити када је температура 1°Ц. Не сме се претерати са
количином воде јер може да дође до оштећења органа воћа под теретом дебелог
слоја леда. Додавање топлоте односно загревање у приземном слоју ваздуха. У
зависности од броја пећи и врсте горива може се повећати температура и до 5°Ц.
Познато је да када су ведре и тихе ноћи долази до температурне инверзије. Уколико
се врши додавање топлоте, топао ваздух се уздише навише, а на његово место
долази хладнији. Поред овог ефекта, од зрачења пећи при горењу, загрева се и околни
ваздух, чиме се такође смањује ризик од мраза.
Мешање ваздуха подразумева мешање хладног и топлог ваздуха при чему долази
до општег повишења температуре у приземном слоју ваздуха. У ову сврху користе
се винд-машине. Прогноза мраза помоћу аутоматске метеоролошке станице која
може да очита прогнозирану минималну температуре ваздуха током ноћи и даје
информације о томе да ли ће бити мраза, времену почетка, завршетак периода са
температуром ваздуха испод 0°Ц, критичне вредности за дату биљку.
Важно је да сваки воћар правовремено улаже у технологију заштите од мраза, јер у
противном мраз ће врло вероватно, преполовити или у потпуности уништити очекивани
род, што представља већу штету од трошкова улагања у технологију заштите од мраза.
ПССС Смедерево
Биљана Николић, дипл.инж.пољ.
