У Бразилу готово да нема аутомобила који не вози на алкохол. Тачније, ради се о етанолу или биоетанолу.
Овај алкохолов супстрат се добија од шећерне трске, а ако кажемо да је Бразил један од највећих произвођача шећерне трске, ствари постају јасније. Додајмо свему готово непрегледне обрадиве површине, изузетно напредну технологију и повољну климу и добићемо идеалне услове за стварање повољног горива, пише Индекс.
Наравно, све ово није стигло преко ноћи. Бразил је деценијама улагао у развој технологија, а цела прича се закотрљала седамдесетих. Преломна тачка догодила се 2006. године кад је Бразил управо захваљујући етанолу постао енергетски независтан. Има Бразил и споствене резерве фосилних горива, али етанол је онај који чини разлику.
Данас су „флеx фуел” аутомобили уобичајени у Бразилу, али они поред основног бензина не користе плин, већ управо етанол. Још 2008. године ови аутомобили су на тржишту имали удео од чак 90 одсто, док је продаја етанола управо те 2008. године престигла продају бензина. Постоји и трећа опција, а то је мешавина бензина и етанола с максималним уделом бензина од 75 одсто.
Етанол има нижу вредност од безоловног бензина па је за исти ефекат потребно око 34 одсто веће количине етил-алкохола. Због већег октанског броја етанола (111) могуће је повећање степена компресије, а тиме и искоришћења мотора.
