Проблем сталног поскупљења хране у Србији у последње три године резултат је комбинације глобалних поскупљења енергената и увозног ђубрива, климатских осцилација и ограничене домаће производње.
Скок цена нафте, гаса и дизела одразио се даље на пољопривреду, прераду, транспорт и трговину. Ово су само неки од закључака до којих су дошли аутори студије “Утицаји глобалних фактора на скок цена хране у Србији 2022-2025.”
По њиховој оцени, истовремено су и високе цене увозног ђубрива и зависност од страних извора смањиле су приносе и подигле трошкове производње. Док су климатске осцилације, попут суша, мразева и топлотних таласа, додатно отежале ситуацију, смањујући домаћу понуду и повећавајући ослањање на увоз.
- Административна ограничења маржи и повремене контроле цена ублажила су тренутни удар на потрошаче, али нису могле трајно да зауставе њихов раст, нарочито код основних намирница. Фискалне и монетарне мере донеле су привремено олакшање, али нису довољно амортизовале притисак на крајњег потрошача. Као резултат тога, инфлација хране била је бржа и тврдоглавија од очекиване, нарочито за домаћинства са нижим примањима, док административне контроле цена нису могле трајно да је зауставе – стоји у студији.
Да подсетимо, готово четири месеца цене 23 групе производа у српским маркетима имају ограничене марже. Владином одлуком оне су лимитиране на 20 одсто, како би се грађани заштитили од наглих поскупљења основних производа. Предвиђени ефекат био је смањење цена између 10 и 20 одсто, са могућношћу да појефтињење премаши 15 процената.
Скупо гориво
Међутим, како откривају аутори студије на листи главних окидача за раст цена хране у Србији је поскупљење горива после 2022. године, што јасно показује колико је домаћа пољопривреда зависна од енергената и колико се управо цене хране ослањају на промене у енергетском сектору. Статистика показује да је литар дизела у јесен 2025. године коштао око 195 динара, док је литар бензина достизао 178 динара, што је готово 60 одсто више од светског просека од 1,17 долара по литру.
- СВЕ ВИШЕ ЖАЛБИ НА КУРИРСКЕ СЛУЖБЕ, КО ШТИТИ КУПЦЕ?
- Обавештење о искључењу електричне енергије у Смедеревској Паланци у четвртак, 25. децембра
- ЗАШТО ЈЕ ХРАНА У СРБИЈИ СВЕ СКУПЉА? ОВО СУ ТРИ РАЗЛОГА
- „Знање путује – ученици ОШ „Олга Милошевић” деле искуства из Еразмус мобилности“
- Председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен обишао радове на реконструкцији позоришне сале Културног центра
- Оваква ситуација значи да пољопривредници у Србији, рецимо у Панчеву или Краљеву, плаћају гориво знатно скупље него паори у Француској или Шпанији, и то упркос нижим приходима и нижој продуктивности. Ово поскупљење директно утиче на све фазе производње и дистрибуције хране, од орања и сетве, преко жетве и прераде, до транспорта и малопродаје, што додатно појачава укупне трошкове за произвођаче и крајње потрошаче – утврдили су истраживачи.
Раст цена горива после 2022. године знатно је повећао трошкове пољопривредне производње у Србији, будући да се више од 80 одсто механизације ослања на дизел. Према рачуници трошак горива по хектару током 2022. порастао је и до 40 процената, што је директно утицало на просечну цену пшенице, кукуруза и поврћа.
Транспорт – слаба карика ланца снабдевања
- Скуп транспорт додатно је условио поскупљење крајње цене хране, јер се већина производа превози камионима. У исто време, повећање издатака за ђубрива И електричну енергију још више је појачало притисак на тржиште. Гориво је постало један од кључних генератора инфлације хране, јер кроз све фазе ланца увећава укупне трошкове производње и дистрибуције. У 2022. и 2023. години цене хране у Србији расле су двоцифрено, са растом инфлације хране за више од 25 одсто у односу на претходну годину – бележи поменута студија.
Осим ограничења трговачких маржи, држава је увела и ограничење цена дизела за пољопривреднике на 179 динара по литру, уз лимит од 100 литара по хектару. Повраћај акцизе уведен је у новембру 2024., али административни захтеви и кашњење исплата ограничавају његов ефекат.
Поскупљење горива после 2022. године директно је утицало на трошкове пољопривредне производње, али се његов ефекат не завршава на њиви, већ се преноси и на транспорт инпута и готових производа. Србија у великој мери зависи од друмског транспорта, са више од 90 одсто прехрамбене робе која се превози камионима, што додатно повећава расходе. Посебан притисак стварају специјализовани транспорти, попут хладњача, чији су трошкови и до 50 одсто виши од стандардног друмског превоза.
Санкције и енергетска нестабилност
Важно је напоменути и да је Нафтна индустрија Србије, која има кључну улогу у снабдевању енергентима, под санкцијама америчке администрације, што додатно угрожава стабилност снабдевања. Ове санкције и енергетска криза, по оцени истраживача, такође повећавају трошкове пољопривредне производње, транспорта и дистрибуције хране. Последице се осећају и у малопродаји, где скупље гориво и енергенти директно утичу на крајње цене производа.
Дугорочно, енергетска нестабилност смањује конкурентност домаће пољопривреде и отежава извоз, посебно на тржиште Европске уније. Увоз из Русије је, с друге стране, ограничен, док алтернативни извори енергената знатно поскупљују производњу.
Прогнозе показују да ће високе цене енергената и даље озбиљно утицати на производне и транспортне трошкове хране у Србији, отежавајући стабилност тржишта и конкурентност домаће пољопривреде. Без значајних системских реформи и различитости извора енергената, малопродајне цене хране вероватно ће остати високе, а финансијски терет ће највише сносити потрошачи са нижим приходима.
