Министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да је завршена Прелиминарна техничка студија о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији.
„Прелиминарна студија је први корак који нам даје смернице са фокусом на неопходне ране кораке и приоритетна инфраструктурна питања како би се изградила чврста основа за ефикасан развој нуклеарног програма“, рекла је она након састанка са делегацијом Електропривреде Француске (ЕДФ), коју је предводио потпредседник компаније за развој нуклеарног програма Васкис Рамани на којем су представљени закључци Прелиминарне техничке студије чију израду је предводио ЕДФ, преноси Бета.
Према њеним речима, утврђене су препоруке за свако од приоритетних питања, временска динамика, анализиране су могућности за интеграцију у наш електроенергетски систем и доступне тржишне технологије, питање обучавања кадрова, ослањајући се на смернице Међународне агенције за атомску енергију и значајно искуство ЕДФ-а као водећег светског нуклеарног оператера.
Министарка је навела да је процена да ће Србији бити потребно пет до седам година за реализацију прве две фазе развоја нуклеарног програма, у складу са приступом који прописује Међународна агенција за атомску енергију.
„Прва фаза обухвата испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије пре доношења одлуке о покретању нуклеарног програма, постављање основног правног и регулаторног оквира, уз формирање тела које ће бити надлежно за имплементацију програма нуклеарне енергије. У студију су интегрисана сазнања са три заједничке радионице српских и француских екперата одржане у Београду крајем прошле и почетком ове године“, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је казала да је Студија спровела и прелиминарну тржишну анализу доступних конвенционалних и малих модуларних технологија нуклеарних реактора, као и да је у току формирање Међуресорне експертске радне групе за нуклеарну енергију у оквиру Министарства рударства и енергетике.
„Анализиране су доступне технологије нуклеарне енергије, како би се стекао бољи увид у техничку и комерцијалну зрелост модела на тржишту, поузданост успостављених ланаца снабдевања, као и у стратешку усклађеност доступних опција према националним потребама Србије. У процесу смо формирања Међуресорне експертске радне групе за нуклеарну енергију, коју ће чинити представници релевантних министарства, академских институција, јавних предузећа која су укључена у процес и биће надлежна да пратећи смернице Међународне агенције за атомску енергију даље координира развојем програма“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Подсетила је да је прошле године потписан Меморандум са представницима пет министарстава и 20 факултета, научних института и енергетских предузећа, са циљем окупљања стручних кадрова из земље и иностранства као подршку развоју мирнодопске примене нуклеарне енергије.
„Посебну пажњу ћемо посветити изради стратегије за развој стручних кадрова и привлачењу домаћих стручњака из земље и иностранства који имају богато искуство у развоју нуклеарних технологија“, нагласила је министарка.
Прелиминарна техничка студија, како је додала, ради разматрања мирнодопске примене нукеларне енергије у Србији наводи и процену трошкова за спровођење прве две фазе нуклерног програма и анализира могућности интеграције нуклераног постројења у електроенергетски систем Србије.
„Најважније је да ли и како наш преносни систем може да интегрише нуклеарно постројење. У сваком од сценарија који студија предлаже укључивање нуклеарних реактора не би угрозило нашу преносну мрежу, према прелиминарним проценама, које је потребно да потврде додатне анализе у даљем процесу. У једном од сценарија након 2045. уз нуклеарну енергију можемо бити и нето извозник електричне енергије уз значајну декарбонизацију енергетског сектора“, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је навела да је према проценама француских партнера потребно око 30 милиона евра за спровођење прве две фазе нуклеарног програма у наредних пет до седам година.
Меморандум о разумевању између Владе Србије и ЕДФ-а о успостављању оквира за дугорочни дијалог у области енергетске транзиције и нискоугљеничне технологије потписан је у Паризу прошле године.
БОНУС ВИДЕО:
