Ако износ недозвољеног минуса буде измирен у року од пет дана, неће бити наплаћена камата, једно је од предложених законских решења, сазнаје „Политика”.
Непредвиђена наплата чека, кашњење зараде или нешто већи издатак за припрему славске и новогодишње трпезе – много је могућих разлога да се рачун „зацрвени”, посебно у овом периоду године, и оде у недозвољени минус.
То се недавно догодило и једној нашој суграђанки, али, како каже, не први пут. С тим што ју је сада изненадио неочекивани позив из банке, и то за дуг од свега неколико хиљада динара.
– Када ћете имати уплату, питала ме је девојка запослена у кол-центру без много увијања. И то средином месеца када, на основу прегледа мог рачуна, могу и сами да закључе да још није време за исплату зараде – испричала је она и напоменула да је клијент ове банке већ више од 15 година.
Редовно измирује потрошачки кредит преко трајног налога, а у ову, како каже, непријатну ситуацију доспела је због наплаћеног чека у време када то није било предвиђено. Због тога са рачуна није могла да буде наплаћена целокупна месечна рата кредита, али реч је о свега петнаестак дана закашњења.
– Питам се да ли је ова пракса позивања клијената за тако мали износ нешто ново. Сматрам је и непримереном. А посебно ме изненађује да банка то чини када је јасно да ће за сваки дан кашњења наплатити камату која је, како знамо, више него папрена за прекорачење дозвољене позајмице – каже наша саговорница.
О чему је реч и да ли банке које послују у Србији имају право да позивају клијенте у оваквим ситуацијама?
Како су одговорили у Народној банци Србије, Законом о заштити корисника финансијских услуга прописана је обавеза банака да у случају знатног прекорачења по рачуну, које траје дуже од месец дана, без одлагања о томе обавесте корисника у писменој форми, са подацима о износу прекорачења, каматној стопи која ће се применити на износ прекорачења и другим евентуалним накнадама и трошковима.
– Важно је нагласити да је ова обавеза прописана како би се спречила могућност да корисници у дужем периоду буду у недозвољеном прекорачењу. Посебно ако је реч о такозваним неактивним текућим рачунима. То јест оним које корисници у дужем периоду, некада и више година, не употребљавају за извршавање платних трансакција – наводи се у одговору.
У НБС такође истичу да су у претходном периоду у више наврата утврдили одређене неправилности које се односе на поступање банака и информисање корисника неактивних текућих рачуна на којим је постојало дуговање, које је након тога знатно увећано услед дугогодишње наплате накнаде за одржавање рачуна и камате на недозвољено прекорачење, то јест затезне камате.
Народна банка Србије је у овим случајевима, како истичу, спровела одговарајуће супервизорске мере због заштите права и интереса ових корисника, после којих су банке отписале потраживања од укупно 2,94 милијарде динара за више од 200.000 корисника неактивних текућих рачуна, просечно 14.280 динара по кориснику.
– Управо је предлогом новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, који се тренутно налази у скупштинској процедури, одређена обавеза банке да одмах и без одлагања обавести корисника ако је његов рачун задужен за износ који је довео до коришћења недозвољеног прекорачења. Тиме се додатно мотивишу корисници да без одлагања измире дуг по основу недозвољеног прекорачења. Уколико то учине у року од пет дана од дана када рачун уђе у недозвољено прекорачење, банка нема право да наплати камату на то прекорачење нити било коју другу накнаду – најављују из НБС за наш лист и додају како сматрају да је пожељно да банка, независно од тренутно важећег рока прекорачења од месец дана, обавести корисника о постојању недозвољеног прекорачења рачуна чим се оно догоди.
Ово се догодило у примеру кориснице код које је због реализације чека дошло до недозвољеног прекорачења рачуна, а управо како би се спречио обрачун камате на недозвољено прекорачење, посебно уколико корисник рачуна није свестан чињенице да се његов текући рачун нашао у недозвољеном прекорачењу, кажу у НБС.
Политика
