Велике Задушнице у народу су познате и као Отворене, јер се сматра да Свети Петар, који се налази на вратима пакла и раја, тада отвара гробове.
Срби на тај дан одлазе на гробља, где уз вино и жито упале свеће и тамјан упокојенима, за које се свакодневно моле.
У народу се сматра да пламен свеће осветљава пут покојнима, до наредних Великих Задушница, док молитва исцељује њихову душу.
Овај празник је покретни што значи да сваке године пада на други датум. Ове Задушнице падају седмицу уочи Васкршњег поста, то јест најраније 6. фебруара, а најкасније 13. марта, али увек у суботу, пред Месне покладе. То је уједно и последњи викенд пре Васкрса када се једе месо.
Уколико нисте у могућности да посетите гроб драгих, преминулих људи, на дан Задушница свећу можете упалити у цркви.
Да ли треба носити храну на гроб
Тим поводом, на свом Инстаграм налогу огласио се отац Предраг Поповић, подсећајући вернике на значај овог дана и све обичаје који прате задушнице.
– Јако важна ствар јесте да не палите цигарету тамо на гробу, него да запалите кадионицу. Ако немате кадионицу, потражите на гробу, неком поред има кадионица сигурно, позајмите кадионицу – започео је отац Предраг Поповић.
Такође је навео шта је то што га верници често питају.
– Често пута ме људи питају, „Да ли оче смем да причам тако са покојнима, да му кажем?“ Зашто да не. Ми не верујемо у вечну смрт, већ верујемо у васкрсење и нема ничег лошег да кажемо, ето и шта има ново и да испричамо и тако даље. Старајмо се, мало поплевите тамо, залијте цвеће ако има, немојте да носите пластичне свеће и венце – објаснио је отац Предраг, па додао:
– Немојте да носите пластично цвеће и венце. Патријарх Павле је декретом забранио и за сахране и за парастосе ношење пластичног цвећа. Прво то је пластика, она избледи, буде ружна, то се после баци, то не може да трули, то се вуче. Ми смо људи пролазни, требамо куповати цвеће, обично, кад идемо на гроб, али то домаћице треба да имају у својим баштама, па мало наберу тих јесењих ружа, рузмарина и тако даље, и однесу на гроб. Али нема везе, ако живите у стану, па не можете, купите мало цвећа, однесите тамо, то цвеће ће да увене. И ми венемо све то је пролазно, то и говори о томе да је без Бога живот пролазан – додао је.
– Понесите вино и жито, ако видите свештеника на гробљу позовите га да очита молитву, помолите се и прекрстите. После можете да се послужите, неко понесе сокове и кафу, неко мало воћа. Немојте на гробљу правити циркус, гозбе и ручкове. Гледајмо да увек будемо достојни и достојанствени и да водимо рачуна да не заборавимо те који су нама оставили презиме, крсну славу, кућу, имање и сваку добру врлину – закључио је отац Предраг Поповић.
