Значај правилне обраде земљишта се огледа у томе што омогућава стварање
повољних услова за раст и развој биљака директним деловањем човека на
земљиште. На овај начин се обезбеђују гајене биљке водом и хранивима.
Незаменљива је улога механичке обраде земљишта у сузбијању корова.
Задатак обраде земљишта је пре свега припрема земљишта за продуктивно и
одрживо коришћење. Обрада је обично ограничена на орнични слој, који
садржи органске материје и погодан је за гајење биљака. Обрадом се врши и
растресање подорничног слоја земљишта, уколико се установи присуство
сабијеног слоја – плужног ђона.
Циљеви савремене обраде земљиште су:
поправка физичко-механичких особина земљишта,
контрола ерозије и сабијања земљишта,
задржавање или поправљање садржаја органске материје у земљишту, чување
биогености земљишта, контрола емисије угљендиоксида,
смањење утрошка енергената и времена и уколико се обрада споводи раоним
плугом, уношење у земљиште биљних остатака, семена корова, стајског,
зеленишног и минералног ђубрива.
За квалитетно изведено орање је неопходно да земљиште не буде ни сувише
суво ни сувише влажно, већ да је орница у умерено влажном стању. Стање у
којем је земљиште најпогодније за орање назива се „физичка зрелост“
земљишта, и она се одређује степеном влажности. Влажност земљишта у стању
физичке зрелости износи од 40 до 60% пољског водног капацитета. У пракси се
највише греши у погледу избора момента за орање. Практичне методе за оцену
степена влажности земљишта и његове „физичке зрелости“ за обрађивање
састоје се претежно у посматрању рада оруђа за обраду. Ако се за плугом диже
прашина, то је знак да је земљиште сувље него што је дозвољено за правилно
обрађивање. Ако се земљиште лепи за делове оруђа (раоник, даску, колечке
итд.), то је знак сувише велике влажности.
У пољским условима, на самој њиви, оптимално стање влажности земљишта за
обраду може се одредити на више начина. Један од начина је да се у шаку узме
комад земљишта и благо стисне. Ако се грумен земљишта расипа када се шака
отвори, знак је да у земљишту нема довољно влаге и да није погодно за обраду.
Ако се након отварања шаке формира слепљен грумен, то је знак да је
земљиште презасићено водом. Када земљиште није слепљено, пуштамо га да
падне са једног метра висине. Ако се грумен распадне, знак је повољне
влажности земљишта за обраду. Уколико и даље остане слепљен влажност је
велика.
Други начин одређивања оптималне влажности је да се узме комад земљишта и
протрља између дланова. У случају да се земљиште не формира у облику
„глисте”, оно нема довољно влаге за обраду. Када се формира „глиста” од
комада земљишта и када се од ње могу направити фигуре које не пуцају,
земљиште је презасићено водом, а у случају када земљиште пуца значи да је
погодне влажности за квалитетну обраду.
За јесење орање се троши велика количина енергије и представља врло значајан
трошак у пољопривредној производњи. Али пошто ова мера има продужно
дејство, сматра се да се њени повољни ефекти могу пренети и на наредне усеве.
Ова погодност се може искористити у одговарајућем полодореду, јер се тада
може смањити дубина обраде за наредни усев и уштедети у трошковима
енергије. Према резултатима неких истраживања, на квалитетнијим
земљиштима довољно је у току једног четворопољног плодореда, у првој
години извести дубоко орање, а у другој и трећој години обрада може бити на
мању дубину.
Обрада земљишта посредно преко земљишта утиче на раст и принос гајених
усева у квантитативном и квалитативном погледу.
Саветодавац
Сања Миловановић Миленковић
