Usiljenim, laganim, suviše bezvoljnim korakom krenuo je ka
izlaznim vratima svoga stana. Već poduže vreme vuče levu nogu, ima
bolove u kuku, a apatično stanje u njemu izrodilo se u sveopštu
bezdušnost.
Godine su ga stigle, svestan je toga, starost se odavno
uselila u njegovo telo, ali ga je najviše bolela samoća. Ipak, taj hronični
umor, svladan svakodnevnom dosadom, i ovaj put se pokazao kao
neprevazidjen faktor u njegovoj slabosti, seo je za trenutak u staru,
izlizanu fotelju, udahnuo duboko više puta i tek onda ustao i sporim
koracima se zaputio niz stepenice svoga stana. Sreća, od prvog sprata do
izlaza iz njegove zgrade nema previše stepenika, sve i da je bio u žurbi,
nije mogao kretnju podesiti drugačije no inače. Nakon izlaska iz iste, seo
je na prvu klupu, zapalio cigaretu i opustio se. Bacivši letimičan pogled
u stranu, primetio je decu iz komšiluka da prodaju neke stvarčice,
igračke, knjige, i slično, a što je unazad par godina i popularno medju
decom kada žele zaraditi neki dinar za džeparac. Na pitanje koliko šta
košta, tinejdžeri su mu spremno odgovarali. Nisu to bili ne znam kakvi
iznosi, a i on je to više pitao reda radi, prosto da ubije vreme. Primetio je
i jednu, poprilično očuvanu gramofonsku ploču, ali nije mogao da
razazna istu, te je onako, tek da komunicira sa decom, upitao koliko
cene ploču. Odgovor je bio 200 dinara, za njega kao komšiju. Dečaci su
mu doneli ploču u ruke, stavio je naočare i video "Eric Clepton – 461
Ocean Boulevard", print Germany.
461 Ocean Boulevard je drugi solo studijski album Erika Kleptona,
jednog od najvećih bluz gitarista koji su se latili tog poziva, svirajući u
Jardbirdsima (The Yardbirds) ,Krimu (Cream) i drugim bendovima,
izgradio je sebe kao lako prepoznatljivog umetnika koji jednostavno
razara žice na gitari na specifičan način trzajući osećanja i pretvarajući
ih u prah ružinih latica nad usnulim pogledima jutarnjih šetača. Tako,
prodje tačno pola veka od pomenutog izdanja.
Prijatelj i gitarista Džordž Teri, jedva je ubedio Kleptona da na
album stavi obradu Marlijeve teme Ubio Sam Šerifa ( I Shot the
Sheriff). Numera je postala veliki hit, a i sam Marli je kasnije priznao da
mu se obrada izuzetno svidela. Album otvara Motherless children (Deca
bez majke). Brza numera, putujućeg ritma, sasvim solidnih vokala uz
tekst koji se bavi teškim trenucima kada deca ostanu bez majke, odnosno
govori o značaju majke. Nema posebnih solo izleta. Give Me Strength
(Daj mi snage) je direktno obraćanje Bogu da mu podari snagu da
istraje. Lagana numera, nepretenciozna, ne traje ni tri minuta. Da li je
mislio na sopstvene probleme koje je imao samo par godina unazad, a
koji su se reflektovali u vezi zavisnosti od heroina, ne ulazim u to, ali je
numera dobra kao podstrek svima koji imaju za šta da se bore. Willie
and The Hand Jive, inače je ples koji se izvodi rukama po svim
delovima tela, povezan sa ritmom i bluzom, može se reći da predstavlja i
fanki bluz. U originalu numeru izvodi Džoni Otis, ali je i ova verzija
popularnija no original. Ritmična i melodična tema izbačena je kao
drugi singl sa albuma. Prvi je već pomenuti Šerif.
Get Ready (Spremi se) je numera koju su zajedno radili Klepton i
Ajvon Eliman (Yvon Elliman). Uravnotežena numera koju boji i glas
Ajvon, kantautorke i tekstopisca, koja se savršeno uklopila u uradjenu
temu. Song govori o upozorenju da se bude spreman kada se srce
slomije, a slomiće se kad tad. I Cant Get Hold Out (Ne mogu da
izdržim), umereno sporog ritma, rastegljivi mini bluz sa, za ovaj album
malo i neobično, nešto dužom solo deonicom u par navrata. Inače, tema
je razgovor izmedju ljubavnika telefonom, radi se o tome da nijedna
daljina nije presudna, ako ima onih pravih unutrašnjih dodira. Veoma
uspešna numera.
Please Be With Me (Molim te budi sa mnom). Gotovo akustična
numera, sa vidnim kantri elementima, te predivnim pratećim ženskim
vokalima. Klasičan ljubavni tekst. Numera Let It Grow (Neka Raste) je
gotovo lagano raspevljiv, tako reći šlager bluza. Idealno se uklopio
klavir u drugom planu. Kao da je sama tema bila preteča Lejle. Bez
obzira na sve prepreke, životne uslove, ne sputavati ljubav, pustiti je da
raste. Ima malo elemenata od Cepelina i njihovih stepenica ka nebu.
Onako, pritajeno, pozadinski šarmantno, tako i završava numera…
Stready Rollin Man je numera od Roberta Džonsona, fina
relaksirajuća klasična rokenrol numera. U tih tri minuta plesnog
rokenrola oseća se nadahnutost zvukova solo gitare, ne preterano, sve u
funkciji teme. Mainline Florida zatvara album umereno srednjeg ritma,
dozvoljava Kleptonu da se raspeva više no inače.
461 Ocean Boulevard je miks od tvrdog bluza do razigranog
rokenrola. Na momente meki zvuci gitare utapaju se u nežno bleštavilo
što ga Klepton raznosi na albumu. Ima tamnih delova, no ima i
svetlosnih otvaranja u albumu, odnosno sama set lista na albumu kao da
je pažljivo probrana za sredine sedamdesetih godina prošlog veka. Sam
projekat je komercijalno odlično prošao, ali je dobio i vrlo visoke
recenzije od tadašnje kritike, inače, mnogo ozbiljnije u ono vreme no
sad. Zrelost albuma ogledaće se tek u godinama koje su nadolazile.
Umorni čovek sa početka priče, uzeo je gramofonsku ploču u ruke,
dao dečaku traženi novac, ali nije izdržao da ga ne upita odakle mu ista.
Dobio je odgovor da mu je to ostalo od pokojnog dede, da to niko i ne
sluša kod njega u kući, a i nemaju gramofon. Da, svako vreme ima
svoje, no postoje i klasici koji se ne pomeraju. Uvek se možemo zapitati
da li su Tolstoj, Balzak, Dostojevski, Igo i ostali otišli za svojim
vremenom, ili ipak i nisu. Tako je i sa opisanom gramofonskom pločom
i njenim akterom. Reč je o klasičnom izdanju bluz roka koja će još dugo
biti bukvar svih onih koji žele da se bave muzikom, ili će u svojoj
prepameti savremenog ružičastog idealizma spevati teme koje će se brzo
ohladiti na izdisajima olinjalih vrednosti novonaraslog društvenog sloja.
Miodrag Marković
