Свако има законску обавезу да одговори на постављена питања тачно. Ипак, постоје трипитања на која не морате да дате одговор ако не желите.
Од осам часова првог октобра пописивачи излазе на терен и интервјуе спроводе од врата до врата.
Помоћник директора Републичког завода за статистику Петар Коровић разрешио је неке од недоумица грађана.
Ако нисте код куће, пописивач ставља обавештење у поштанско сандуче на којем оставља своје податке и контакт пописног инфо-центра са којим затим ступате у контакт, а касније са пописивачем уговарате његов долазак.
Законска обавеза је да се одговори тачно пописивачу на постављена питања. Ако неко не жели, постоје три питања на која не мора да се дâ одговор – о националној припадности, вероисповести и матерњем језику.
Постоје питања која су наизглед необична, попут оног које се поставља мушкарцима – колико биолошке деце имају или питања где је живела мајка у моменту рођења детета.
Коровић истиче да су сва питања логична, иако можда не изгледају одмах тако.
„Деца из сеоских средина се рађају у породилиштима најближих градова, и онда се у личним подацима наводи место где су се родили, а не где су живели. У неком селу, анализом података испоставило би се да се није родило ниједно дете, јер пише да су се родили у општини. Овако добијамо праву информацију где сте живели по рођењу”, наводи Коровић.
Сви подаци који се дају пописивачу су безбедни и нигде неће бити публиковани, користе се само у статистичке сврхе. Ниједна друга институција не може да их користи. То је гарантовано Законом о попису становништва, Законом о статистици, Законом о заштити података о личност.
Попис становништва почиње првог октобра и трајаће месец дана.
